Ni oka da sklopim, 
Postelja prazna tera san, 
A zivot se topi 
I nestaje brzo, k'od lano mo dlan. 
 
K'o razum da gubim, 
Jer stvarnost i ne primecujem, 
Jos uvek te ljubim, 
Jos uvek ti slepo verujem. 
 
K'o luda, ne znam kuda, 
Ljubavi se nove bojim, 
A dane, zive rane, 
Vise ne brojim. 
 
Molitva, 
Kao zar na mojim usnama je, 
Molitva, 
Mesto reci samo ime tvoje. 
 
(I) Nebo zna, kao ja, 
Koliko puta sam ponovila, 
To nebo zna, bas kao ja, 
Da je ime tvoje moja jedina 
Molitva. 
 
Al Bogu ne mogu 
Lagati sve dok se molim, 
A lazem ako kazem 
Da te ne volim. 
 
Molitva, 
Kao zar na mojim usnama je, 
Molitva, 
Mesto reci samo ime tvoje. 
 
(I) Nebo zna,bas kao ja, 
Koliko puta sam ponovila, 
To nebo zna, bas kao ja, 
Da je ime tvoje moja jedina 
Molitva.

Ни ока да склопим,
постеља празна тера сан,
а живот се топи
и нестаје брзо, к’о дланом о длан.

К’о разум да губим,
јер стварност и не примећујем,
још увек те љубим,
још увек ти слепо верујем.

К’о луда, не знам куда,
љубави се нове бојим,
а дане, живе ране,
више не бројим.

Молитва, као жар на мојим уснама је,
молитва, место речи само име твоје.

(И) Небо зна, као ја,
колико пута сам поновила,
то небо зна, баш као ја,
да је име твоје моја једина
молитва.

Ал Богу не могу
лагати све док се молим,
а лажем ако кажем
да те не волим.