Val - Znanje - Portal za razvoj svijesti _ Zemljine promjene i 2012 - poruke od Utemeljitelja _ Duše, Duša, Gustoće, Zemlji, Više, Vaše, Vrijeme, ćemo, P

Njena su mi bedra bežala iz ruku kao iznenađene ribe pola u ognju a pola hladna. Bio si uvije tu kada sam te trebala,brisao suze sa moga lica,mamio osmijeh sa mojih usana kada mi nije bilo nidocega,dizao me kada bih padala na dno! Podigkt zaba nogu, junaku rekla: Potkuj i mene mladi junaSe, Neka bih honjem u goru utekla.

Za' HotaSu bUo Crnogorce. Moszynski je ocijenio da su vjerovanja o zmija­ ma više bila raširena kod Bjelorusa i kod balkanskih Slovena, a nešto ma­ nje kod Ukrajinaca i kod Zapadnih Slovena120.

Spiro Kulisic - Stara Slovenska Religija u Svjetlu Novijih Istrazivanja Posebno Balkanoloskih - Da se žiri u lugovih, ir da zoblje žut kukuruz, Da se pita, pak da raste U uglednu dostojanstvu Salom, mašću i šunkami. Dugo spavaše Zaratustra i nije samo zorina rumen prešla preko njegova lica, nego i prepodne.

O starim i novim tablicama 1. Sedim ovde i èekam, a oko mene stare razbijene tablice, i nove do pola ispisane. Kad æe kucnuti moj èas? Èas silaska moga, zalaska moga: jer hoæu još jedanput da idem meðu ljude. Na to eto èekam. Medutim govorim sâm sa sobom, kao neko koji ima vremena. Niko mi ništa novo ne prièa: daj dakle da prièam sebi o samome sebi. Kad sam došao meðu ljude, našao sam ih gde sede na jednom starom uobraženju: Svi oni behu sebi uobrazili da veæ odavno znaju šta je za èoveka dobro a šta zlo. Stara umorna stvar izgledaše im svaki govor o vrlini; i ko je hteo da dobro spava, govorio bi još pre spavanja o »Dobru« i »Zlu«. Tu uspavanost ja sam poremetio, uèeæi da niko još ne zna šta je dobro a šta zlo: — jedino možda onaj koji stvara! Ja ih dakle pozvah da strovale svoje stare govornice, i sve ono gde se bilo namestilo ono staro uobraženje; pozvah ih da ismeju svoje velike uèitelje vrline, i svetitelje i pesnike i iskupitelje. Pozvah ih da ismeju svoje namrgoðene mudrace, i sve one koji su ikad kao crna strašila opominjuæi sedeli na drvetu života. Seo sam nasred njihove velike grobljanske staze, èak i uz samu strvinu i gavranove — i ismevao sam svu nekadašnjost njihovu i njeno trošno raspadajuæe se gospodstvo. Zaista vam kažem, kao oni ispovednici i ludaci drao sam se i ja, i proklinjao sve što je u njih veliko i što je malo, — što da je i najbolje njihovo tako premaleno! Što da je i najgore njihovo tako premaleno! Tako se iz mene derala i smejala moja mudra èežnja, koja je roðena u brdskim visinama, zaista vam kažem jedna divlja mudrost! Ona bi me èesto otrgla sa zemlje, u vis i u daljinu, i sve u smehu: tada bih leteo zastravljen, kao strela, kroz ushiæenje opijeno suncem: — napolje u daleke buduænosti, koje još ne ugleda nièiji san, na toplije jugove nego što su ih ikad snile tvoraèke mašte: onamo gde se bogovi igrajuæi stide svake odeæe: — — ako æu da govorim u slikama, i da hramljem i mucam kao pesnici: a zaista vam kažem, stidim se što još moram da budem pesnik! Onamo, gde mi je sve postajanje izgledalo kao igranje i poigravanje bogova, a svet ispušten i raspušten, i bežeæi natrag k sebi samom: — — kao veèito bežanje od sebe i ponovno traženje sebe mnogobrojnih bogova, kao blaženo protivreèenje sebi, ponovno dopadanje sebi, pripadanje sebi samima mnogobrojnih bogova: — Onamo, gde mi se sve vreme èinilo blaženim podsmehom trenucima, gde je potreba isto što i sloboda, jer se blaženo igra sa žaokom slobode: — Gde sam opet našao i svoga starog ðavola i dindušmanina, duha težine, i sve što je on stvorio: Zapt, zakone, potrebu i posledicu, i cilj i volju, i Dobro i Zlo: — Jer, nije li potrebno da ima nešto, preko èega bi se dalo igrati, igrajuæi preæi? Nije li potrebno da lakih i najlakših radi ima — krtica i tromih patuljaka? Onde sam tada podigao sa staze i reè »nat-èovek«, i to da je èovek nešto što treba prevladati, — da je èovek most a ne svrha: da treba da je blažen što je podne i vièe, i put ka novim zorama: — Zaratustrinu reè o velikom Podnevu, i sve ostalo što sam razapeo iznad èoveka, kao purpurne druge veèernje rumeni. Zaista vam kažem, pustio sam ih da vide i nove zvezde u novim noæima; a iznad oblaka i dana i noæi razapeo sam još kao šaren šator smeh. Uèio sam ih svemu što sam sam znao i umeo: da sastave i povežu sve što je na èoveku u odlomcima, zagonetno, ili koban sluèaj, — — kao stvaraè, odgonetaè, i iskupitelj od sluèaja, uèio sam ih graditi buduænost, i da sve što je bilo — gradeæi iskupe. Iskupiti èoveka od onog što je prošlo, i preporoditi sve »Bilo jednom«, dok volja ne kaže: »Jer tako sam htela! Tako æu hteti — « — to sam im rekao da je iskupljenje, — tome sam ih uèio, da jedino za to kažu da je iskupljenje. Jer još jedanput hoæu meðu ljude; hoæu da meðu njima propadnem, umiruæi hoæu da im darujem najveæi dar svoj! To sam nauèio od sunca, kad zalazi prebogato: zlato tad sipa u more iz neprebrojnog bogatstva svog, — tako da još i najsiromašniji ribar vesla zlatnim veslom! To sam tako gledao jednom, i nisam se sit mogao naplakati gledajuæi. Pogle, evo jedne nove tablice: ali gde su braæa moja, da je ponesemo dole u dolinu i u srca od mesa? Èovek je nešto što treba prevladati. Ima raznih puteva i naèina za prevlaðivanje: biraj sam koji hoæeš! Ali samo lakrdijaš može da misli da se »preko èoveka može i preskoèiti«. Savladaj sebe i u svome bližnjem: i pravo koje možeš oteti, ne daj da ti ga poklone! Što ti èiniš drugome, ne može i drugi tebi èiniti. Znaj da nema naplate. Ko ne ume da zapoveda, neka sluša. Mnogi ume sebi da zapoveda, ali to još nije dosta da bi mogao i slušati sebe! Evo šta je svojstvo blagorodnih duša: oni neæe ništa zabadava, a još ponajmanje život. Ko je iz gomile, taj bi da živi zabadava; ali mi ostali, kojima se život darovao, — mi jednako premišljamo, šta bismo mi mogli najbolje dati kao uzdarje! I zaista vam kažem, otmena je reè koja kaže: »što život obeæava nama, hoæemo mi — da ispunimo životu! « Ne treba tražiti uživanje, gde se ne može uživanja pružiti: I — ne treba uživanje tražiti! Jer su uživanje i nevinost najsramežljivije stvari: ni jedno ni drugo neæe da ga traže. Njih treba imati — a tražiti treba pre još krivicu i bol! O braæo moja, ko je prvenac, toga uvek prinose na žrtvu. A mi smo prvenci. Svih nas krv teèe sa potajnih žrtvenika, svi mi gorimo na vatri i peèemo se u slavu starih božanstava. Ono što je na nama najbolje, još je mlado: to draži stara nepca. Naše je meso nežno, naša je koža tek koža od jagnjeta: — kako da ne dražimo stare idolopoklonike! Još je u nama samina stari idolopoklonik: koji za gozbu sebi peèe najbolje što je na nama. Ah, braæo moja, kako ne bi prvenci bivali prinošeni na žrtvu! Ali to i traže oni koji su kao mi: ja volim one koji ne žele da se saèuvaju. One koji propadaju i prolaze volim ja svom ljubavlju svojom: jer to su oni koji prelaze. Biti istinit — to umeju malo njih! Pa i oni koji umeju, ti to neæe da su! A panajmanje još umeju to oni koje zovu dobrima. Dobri ljudi ne govorite nikad istinu; biti tako dobar, za duh je prava bolest. Oni popuštaju, ti dobri ljudi, oni se podaju, njihovo srce ponavlja što mu se kaže, njihovi razlozi slušaju: a ko sluša, taj ne èuje sam sebe! Sve što dobri nazivaju zlim, mora se udružiti, da bi se iz svega toga rodila jedna istina: o braæo moja, da li ste vi doista zli za tu istinu? Smiono pregalaštvo, dugotrajno nepoverenje, svirepo odricanje, zasiæenost, seèenje u živo meso — kako se retko to sve udružuje! A tek u tom semenu — zaæinje se istina! Uz nemirnu i zlu savest rasla je dosad svest i niklo sve znanje! Razbijte, razbijte, vi koji do znanja dolazite, te stare tablice! Ako ima u vodi gredâ, ako prelazi i ograde skaèu s jedne strane reke na drugu: onda, odista, niko neæe verovati onome koji kaže: »Sve je u toku«. Èak æe i glupaci da mu protivreèe. Pa tamo su grede i ograde nad tokom vodenim! « »Nad tokom vodenim sve je èvrsto, sve vrednosti stvari, mostovi, pojmovi, sve 'Dobro' i sve 'Zlo': sve je to èvrsto! « — A kad dode tvrda zima, ukrotiteljka rekâ: tada i najpametniji postaju nepoverljivi; i tada, zaista vam kažem, ne govore samo glupaci: »Kao da æe sve prestati — da se mièe? « »U osnovi, sve je nepomièno« —, to je pravi zimski nauk, dobrodošao neplodnome dobu, dobrodošao kao uteha za spavaèe i zapeænjake. »U osnovi je sve nepomièno«. Južnjak bik, ali ne bik za ralo i oranje, — besan bik, koji sve ruši, i koji krha led gnevnim rogovima! A led — led krha prelaze! O braæo moja, zar nije sad sve u toku? Zar nisu sve ograde i svi prelazi pali u vodu? Ko bi se još držao za »Dobro« i za »Zlo«? « — Tako mi propovedajte, braæo moja, kroz sve ulice! Ima jedna stara ludost, koja se zove dobro i zlo. Oko vraèara i zvezdoslova okretao se dosad toèak ove ludosti. Nekada se verovalo u vraèare i zvezdoslove: i zato se verovalo da je »sve sudbina: treba da èiniš zato što moraš da èiniš! « Posle opet poèelo je da se ne veruje u vraèare i zvezdoslove: i zato se verovalo da je »sve slobodno: možeš zato što hoæeš«! O braæo maja, o zvezdama i o buduænosti dosad se samo nagaðalo, a nije i znalo: pa zato se i o dobru i zlu dosad samo nagaðalo, a nije i znalo! « — takve su reèi nazivali nekad svetima: pred njima se priklanjala kolena i savijale glave, i svlaèila obuæa. Ali ja vas pitam da li je ikad gde na svetu bilo boljih kradljivaca i ubojica nego što su bile takve svete reèi? Zar ne sadrži sâm svaèiji život — kraðe i ubijanja? I to što su se takve reèi nazivale svetima, zar se time nije samo istina — ubijala? Ili, beše li to možda propoved smrti, koja je nazivala svetim sve što je protivreèilo i što se protivilo svemu životu? U tome je moje sažaljenje prema svemu što je prošlo, što vidim. Može doæi kakav silnik, domišljata neman, koji æe milošæu i nemilošæu svojom sve šta je prošlo ugnjetati i stisnuti: dok mu ne bi postalo mostom, i predznakom, i glasnikom, i petlovim kukurekom. A evo u èemu je druga opasnost, i moje drugo sažaljenje: ko je iz gomile, njegovo seæanje ide unazad do oèeva oca, — ali sa oèevim ocem prestaje i vreme. Na taj je naèin sve što je prašlo napušteno: jer, može,se desiti da gomila nekad postane gospodarom, te da sve vreme potopi u plitkim vodama. Zato je, o braæo moja, potrebno novo plemstvo, koje æe biti protivnik svemu što je gomila, i svemu gospodstvu na silu, i koje æe na nove tablice napisati nanovo reè »plemenit«. Treba mnogo plemenitih i mnogovrsnih plemenitih, da bi bilo plemstva! Ili, kako sam jednom govorio u slici: »U tome i jeste božanstvenost da ima bogova ali da nema jednoga boga! O braæo moja, ja hoæu da vas posvetim za novo plemstvo i u novo plemstvo: vi da budete roditelji i odgojitelji, i sejaèi buduænosti, — — zaista vam kažem, ne plemstva koje se može kupiti, kao što ga kupuju æifte, i sa novcem æiftinskim: jer malu vrednost ima sve što ima cenu. Ne to otkud ste došli, treba da je odsad èast vaša, veæ ono kuda idete! Volja vaša i korak vaš, koji hoæe da prestignu vas same, — u tome neka bude nova èast vaša! Zaista vam kažem, ne u tome što ste možda služili kakvog vladaoca — šta je stalo još do vladalaca! Ne u tome što bi vaš rod na dvorovima postao dvorski, te što biste nauèili da, šareni, kao ptica flamingo, stojite duge sate u plitkim ribnjacima: — jer umeti stojati raèuna se u zaslugu kod dvorana; i svi dvorani misle da u blaženstvo posle smrti spada i to da se — sme sedeti! O braæo moja, vaše plemstvo ne treba da gleda unazad, nego unapred! Izgnanici treba da ste iz svih otadžbina i pradedovina! Svoje dece zemlju treba da ljubite: ta ljubav neka bi bila vaše novo plemstvo, — zemlja neotkrivena, u najudaljenijim morima! Onamo, onamo neka vaša jedra zabrode, da je tražite i naðete! Na deci svojoj traba da popravite što ste deca svojih otaca: tako treba da iskupite sve što je prošlo! Te nove tablice postavljam iznad vas! Živeti — znaèi mlatiti praznu slamu; živeti znaèi izgoreti a ne zagrejati se. « — Tako starodrevno naklapanje važi još jednako kao neka »mudrost«; a zato što je starinsko i što zaudara na pljes, utoliko se više poštuje. I pljes može da oplemeni. Ima mnogo detinjarija u starim knjigama mudrosti. Ali ko veèito »mlati slamu«, kako sme taj da proklinje mlaæenje slame! Takvim budalama trebalo bi zavezati usta! Oni sedaju za sto a ne ponesu sa sobom ništa, èak ni gladi: — i onda psuju i proklinju: »Sve je sujeta! « A dobro jesti i piti, to, braæo moja, zaista nije sujetna veština! Razbijte, razbijte mi tablice veèno namrgodenih. »Èistome je sve èisto« — tako kaže narod. A ja vama kažem: svinjama je sve svinjsko! Stoga i propovedaju zanešenjaci i klimoglavci, u kojih je i srce rasklimatano: »sâm svet je jedno pogano èudovište«. Jer svi su oni neèista duha; a poglavito oni za koje nema mira ni odmara dok nisu sagledali svet odostrag, — ti stražnjaci i zagrobnjaci! Njima æu reæi u lice, iako ne zvuæi baš odviše ljupko: svet je u tome slièan sa èovekom što ima stražnjicu, — toliko imaju pravo! U svetu ima mnogo pogani: toliko imaju pravo! Ali zato sam svet još nije pogano èudovište! Ima mudrosti u tome što na svetu mnogo šta smrdi: samo gadenje stvara krila i snagu koja vodi k izvoru! I na najboljemu ima još što izaziva gaðenje; i najbolji je još nešto što treba prevladati! O braæo moja, mnogo je mudrosti u tome što na svetu ima toliko pogani. Evo kakve sam izreke slušao gde govore zagrobnjaci savesti svojoj, i, zaista vam kažem, bezlobno i bez pritvorstva, — iako uistinu nema od toga ništa pritvornije na,svetu, niti zlobnije. »Pusti svet nek ide svojim tokom! Nemoj ni prstom maknuti protiv toga! « »Pusti neka ko god hoæe ljude kolje i davi i dere do kože: nemoj ni prstom maketi protiv tega! Tako æe onda nauèiti da se odreknu sveta. « »A svoj roðeni razum — njega treba ti sâm da gušiš i daviš; jer to je razum od ovoga sveta, — tako æeš onda nauèiti i ti sâm da se odrekneš sveta. « — — Razbijte, razbijte mi, braæo moja, te stare tablice smirenjaka. Razreknite mi te izreke opadaèa svetskih! »Ko mnogo uèi, taj se oduèi svih živih želja« — tako šapuæu danas jedni drugima u uši po svim mraènim uilicama. »Mudrost umora, nema nièeg što bi vredelo; ne treba da želiš! « — tu novu tablicu našao sam gde visi i na javnim tržištima. Razbijte mi, braæo moja, razbijte mi i tu novu tablicu! Sveta-siti obesili su je onde, i propovednici smrti, a i okrutnici: jer pogledajte bolje, to je ujedno i propoved koja poziva na ropstvo: — Što su loše uèili, i najbolje nenauèili, što su sve uèili prerano, i prebrzo: što su se pretovarili, otuda im pokvaren želudac njihov, — — pokvaren želudac, to je njihov duh: on preporuèuje smrt! Jer, zaista vam kažem, braæo moja, duh i jeste želudac! Život je izvor radosti: ali iz koga govori pokvaren želudac, otac turobnosti, za tog su svi izvori otrovani. Saznanje, u tome je radost za onoga koji ima lavlju volju! Ali ko se umorio, taj je i sâm tek predmet volje, i s njim se igraju svi talasi. I to je oduvek svojstvo slabih ljudi: oni se izgube na putevima svojim. I na kraju puta još pita umor njihov: »Zašto smo uopšte i polazili na puteve! « Njima je prijatne èuti kad se propoveda: »Ništa se ne isplati. Ne treba da hoæete! « Ali takva propoved poziva na ropstvo. O braæo moja, kao svež vihor-vetar dolazi Zaratustra za sve umorne od puta; on æe uèiniti da još mnogi nosevi stanu kijati! Slobodni dah moje duše i kroz zidne, unutar u tamnice i u tamne duhove! Volja oslobaða: jer, hteti znaèi stvarati: tako uèim ja. I jedino èega radi treba da uèite, to je da biste stvarali! Ali, i kako se uèi, treba tek da nauèite od mene, kako se dobro uèi! Evo ovde èun, — a onamo preko plovi se možda u veliko Ništa. Niko od vas neæe da uðe u èun smrti! Kako hoæete onda da ste umorni od sveta! A niste se još ni sa zemlje pomakli! Ja sam vas viðao uvek žudne zemlje, zaljubljene još u roðeni svoj umor zemaljski! Nije vam uzalud usnica otromboljena: — još na njoj sedi mala jedna zemaljska želja! A u oku — zar ne pliva tuda oblaèak jedan još nezaboravljene zemaljske radosti? Ima na zemlji mnogo dobrih pronalazaka, jedni su korisni a drugi prijatni: njih radi treba voleti zemlju. A mnogo štošta na njoj tako je dobro pronaðeno, da je kao i nedra ženina: i korisno i prijatno u isti mah. Vi od zemlje tromi! Vas treba prutevima šibati! Šibama vas treba opet diæi na hitre nege! Jer: ako niste bolesnici i preživeli kukavci, kojih je zemlja sita, onda ste lenji lukavci, ili oblaporni pritajeni maèori i strasnici. Pa ako vam nije više u strasti da potrèite, a vi — putujte u nepovrat! Neizleèive ne treba pokušavati leèiti: tako uèi Zaratustra: — putujte dakle u nepovrat! Nego, treba više hrabrosti da se naèini kraj, nego stih s poèetka: to znaju svi lekari i svi pesnici. O braæo moja, ima tablica koje je stvorio umor, i ima ih koje je stvorila lenjost, gnjilost: mada one jednako govore, ne treba ih jednako slušati. Jedva još pedalj ima do mete svoje, a toliko je umoran da je prkosmo legao posred ove prašine: junaèina! Od umora hoæe da proguta i put i zemlju i metu i sama sebe: a ni koraknuti neæe dalje, — junaèina! Eno ga sunce peèe, a psi mu ližu znoj sa udova: ali on leži prkosan i ne mièe se, i pre æe svisnutli od žedi: — — svisnuti na pedalj daljine od mete svoje! Zaista vam kažem, još æete ga morati vuæi za kose u nebo njegovo, — toga deliju. Ali je bolje da ga ostavite da leži gde je legao, te da mu doðe san, utešitelj, s osvežavajuæim pljuskom kiše: Ostavite ga da leži dok se sâm ne probudi, — dok sâm ne oporekne sav umor i sve šte je umor iz njega govorio! Jedino, braæo moja, razgonite pse oko njega, lenje oblizice, i sav taj uzrujani gad od muha i mušica: — — sav taj uzrujani loj »obrazovnih«, koji se sladi i hrani od znoja svakoga junaka! Ja povlaèim oko sebe krugove i svete meðe; sve se manje njih penju sa mnom na sve više bregove: ja gradim planinu od sve svetijih bregova. Ali ma kuda se peli sa mnom, o braæo moja, pazite da se ne bi koji parazit sa vama popeo! Parazit: to je crv, gmizavi, pripijeni crv, koji bi da se nasiti rijuæi po vašim bolnim ranjavim kutiæima. A veština njegova je u tome, da na dušama koje se penju pronalazi gde su umorne: u vaš jed i u vašu zlovolju, u vaš osetljivi stid, svija gadno gnezdo svoje. Onde gde je jaki slab a blagorodni premilostiv, — tu on svija svoje gadno gnezdo: parazit se širi onde gde na velikome naðe njegove male ranjave kužiæe. Šta je najviša vrsta svih biæa, a šta najniža? Parazit je najniža; a onaj koji pripada najvišoj vrsti, taj daje hrane najveæem broju parazita. Jer, kako i ne bi sedeo najveæi broj parazita na duši koja ima najviše stupnjeva, i koja najdublje silazi? O, braæo moja, jesam li možda svirep? Ali ja kažem: što pada, treba još i odgurnuti! Sve što je od danas — pada, propada: ko bi ga zadržao! Ali ja — ja hoæu još da ga i odgurnem! Da li ste poznali slatko uživanje: survavati kamenje u provaliju bez dna? Ja sam tek predigra boljih igraèa, o braæo moja! Èinite po mome primeru! Pa koga ne možete nauèiti da leèi, toga nauèite — da što brže padne! Ja volim hrabre: ali nije dosta, biti smeo na udarcu, nego treba i znati na koga valja udariti! A èesto ima više smelosti u tome da se èovek uzdrži i proðe mimo: da bi sebe štedeo za dostojnijega neprijatelja! Vaši neprijatelji treba da su takvi da ih možete mrzeti, ali ne da ih morate prezirati: treba da se možete ponositi neprijateljem svojim: takav sam nauk jednom veæ davao. Treba, o braæo moja, da štedite sebe za dostojnijeg neprijatelja: stoga prolazite mirno mimo mnogošta, — — poglavito mirno mnogi ološ, koji vam puni uši grajom o puèini i o narodima. Ne dajte da vam pomuti oko njihovo Za i njihovo Protiv! Mnogo je u tome pravo, mnogo nepravo: ko u to zagleda, gnev ga spopada. Ko zagleda, ne može a da ne udari posred svega toga: stoga proðite i idite u šume, i ostavite maè svoj neka miruje! A narod i narode ostavite neka idu svojima! Ostavite sitnièare neka vladaju tuda, gde je sve što se još sjaji — talmi-zlato! Prošlo je doba kraljeva: što se danas naziva narodom, ne zaslužuje da ima kraljeve. Pogledajte samo, kako ovi narodi sada sami podražavaju sitnièarima; i najmanju dobit èeprkaju sebi iz svakog ðubreta! Oni uhode jedni druge, i uhodeæi uzimaju jedni od drugih, — i to zovu »dobro susedstvo«. O blaženo staro doba, kada je narod govorio u sebi: »Ja hoæu nad narodima — da gospodarim! « Jer, braæo moja, ono što je najbolje treba da gospodari, ono što je najbolje i hoæe da gespodari! A gde se uèi drukèije, tu — nema onog što je najbolje. Kad bi ti — imali hleba badava, teško njima! Za èim bi takvi onda vikali! Zarada njihova — to je ujedno i zabava njihova; pa i treba da im teško pada! Grabljive su to životinje: u njihovu »radu« ima još grabljenja, u njihovu »zaraðivanju« — podvaljivanja! I zato treba da im teško pada! Treba da postanu još bolje grabljive životinje, finije, mudrije, èoveku sliènije: jer èovek je najbolja grabljiva životinja. Svima životinjama oteo je èovek vrline njihove: na taj je naèin od svih životinja za èoveka bilo ponajteže. Samo su još ptice iznad njega. Te kad bi èovek još i leteti nauèio, avaj! Muškarca i ženu želim ovakve: muškarca sposobna za rat, ženu sposobnu za raðanje, a oboje sposobne za igru i glavom i nogama. Izgubljen neka nam izgleda dan u koji se nije bar jedanput igralo! Lažna neka bude za nas svaka istina uz koju nije bilo bar malo smeha! Vaše sklapanje brakova: pazite dobro, da ne bude rðavo sklopljeno! Vi sklopiste odviše brzo, te mora sledovati — brakolomstvo! Ali, bolje je brak i lomiti nego brak savijati, u braku izvijati! « Video sam da su zlo-spareni uvek najosvetoljubiviji: ceo svet mora da oseti te da svako od njih ne ide više za sebe. Stoga bih želeo da pošteni ovako govore meðu sobom: »mi se volimo: daj da se postaramo da se i dalje volimo! Ili da uvidimo da smo bili u zabludi? « — »Dajte nam vremena i mali brak, da bismo videli da li smo sposobni za veliki brak! Velika je stvar, biti uvek udvoje! « Taj savet dajem ja svima poštenima; i šta bi bila ljubav moja za natèoveka, i za sve što ima da doðe, kad bih drukèije svetovao i govorio! Ne samo po broju da se plodite, nego uvisinu — u tome, braæo moja, neka vam bude na pomoæi vrt braka! Onaj koji je postao mudar ispitujuæi stara vrela, evo vam kažem, taj æe na kraju krajeva potražiti izvore buduænosti i nova porekla. Jer, gde se javi zamljotres — taj zatrpa mnogo bunara, i stvara mnogo žeði: on izdiže na videlo i unutarnje snage i tajanstvenostli. Zemljotres otkriva nove izvore. Iz potresa starih naroda izbijaju novi izvori. I ko usklikne: »Pogle, evo bunar za mnoge žedne, srce za mnoge koji èeznu, volja za mnoga oruða«: — oko toga se iskuplja narod, a to znaèi: mnogo onih koji bi da pokušaju. Ko ume da zapoveda, ko mora da se pokorava — to ima tu da se pokuša! Ah, i koliko tu treba kušanja i nagaðanja i neuspeha i ponovnog kušanja! Društvo ljudsko: to je jedan pokušaj, tako ja uèim, — jedno dugo kušanje i traženje: a traži se onaj koji æe zapovedati! Razbijte, razbijte takve reèi boleæivih i polutana! U kojima leži najveæa opasnost za svu buduænost roda èoveèanskog? Zar ne u poštenima i pravednima? »mi veæ znamo šta je dobmo i pravedno, mi to i èinimo; teško onima koji to tek traže! « Ma koliko da je šteta od onih koji su zli: šteta od ovih dobrih najštetnija je šteta! I ma kolika da je šteta od onih koji opadaju ovaj svet, šteta od dobrojih najštetnija je šteta. O braæo moja, dobrima i pravedni zagledao je jednom u srce jedan koji je rekao: »To su fariseji«. Ali ga niko nije razumeo. Dobri i pravedni nisu ga ni smeli razumeti, jer je duh njihov zarobljen u njihovoj èistoj savesti. Glupost dobrog je bezgranièno oprezna. A istina je u ovome: pošteni moraju biti fariseji, — oni ne mogu da biraju. Pošteni moraju na krst razapeti onog koji sam svoju vrlinu pronalazi! Drugi pak jedan koji je otkrio zemlju njihovu, zemlju, srce i carstvo poštenjaka i pravednika, to beše onaj koji je zapitao: »koga mrze najviše? « Najviše mrze onog koji stvara: Onog koji razbija tablice i stare vrednosti, razbijaèa, — njega nazivaju razbojnikom. Jer dobri — oni ne umeju da stvaraju: oni su uvek poèetak kraja: — — oni razapinju na krst onog koji piše nove vrednosti na nove tablice, oni žrtvuju sebi buduænost, — oni razapinju na krst svu buduænost roda èoveèanskog! Dobri — oni su uvek bili poèetak kraja. O braæo moja, da li ste dobro razumeli ovu reè moju? I sve što sam jednom rekao o »poslednjem èoveku«? U kojima leži najveæa opasnost za svu buduænost roda èoveèanskog? Zar ne u dobrima i pravednima? Razbijte, razbijte dobre i pravedne! Vi bežite od mene? Vi drhæete od ove reæi moje? O braæo moja, pozivajuæi vas da razbijete poštenjake i tablice njihove, ukrcao sam samo èoveka na široko more njegovo. A sada tek dolazi za njega veliki strah, velika pogledanja uokolo, velika bolest, veliko gaðenje, velika morska bolest. Dobri su vam pokazali lažne obale i lažna utoèišta; u lažima ste dobrih vi roðeni i sklonjeni. Dobri su sve do temelja u laž umoèili i utopili. Ali onaj koji je otkrio zemlju »èovek«, otkrio je i zemlju »buduænost roda èoveèanskog«. Odsad æete mi biti moreplovci, èestiti, strpljivi moreplovci! Idite uspravno za vremena, o braæo moja, nauèite iæi uspravno! Na moru je bura, Mnogi bi hteli da se s pomoæu vas i oni usprave. Na moru je bura: sve je u moru. Vi oprobana srca moreplovaèka! Onam' onamo naša æe krma gde je postojbina naše dece! Onam' onamo, burnije nego morska bura, nosi nas bura velike èežnje naše! »Što si tako tvrd! « — Što ste tako meki? O braæo moja, tako ja pitam vas: zar niste vi — moja braæa? Što ste tako meki, tako neotporni i popustljivi? Zašto ima toliko odricanja, poricanja u srcima vašim? Tako malo sudbine u pogledu vašem? Ako neæete da ste sudbonosni i neumitni kao sudbina: kako æete sa mnom — pobeðivati? A ako vaša tvrdokornost neæe da seva i poseca i raseca: kako æete jednom sa mnom — stvarati? Jer, oni koji stvaraju su tvrdi. I mora da vam izgleda blaženstvo, da ruku svoju pritisnete na tisuæu godina kao na vosak, — — blaženstvo, da pišete na volji tisuæe godina kao po èeliku, — èvršæe od èelika, blagorodnije od èelika. Sasvim tvrdo je samo ono što je sasvim blagorodno. Tu novu tablicu, o braæo moja, postavljam iznad vas: postanite tvrdi! O ti voljo moja! Ti prepreko svake potrebe, ti moja preka potrebo! Saèuvaj me od svih malih pobeda! Ti ureðenje duše moje, koje ja nazivam proviðenjem! Ti koja si u meni, i nada mnom! Saèuvaj me i oèuvaj me, da budem jedno veliko proviðenje! A poslednju tvoju velièinu, voljo moja, ostavi za poslednji podvig tvoj, — da budeš neumitna u pobedi svojoj! Ah, ko još dosad nije podlegao pobedi svojoj! Ah, èije se još oko nije zamraèilo u tom opojnom sutonu! Ah, èija još noga nije pokleknula, i nije se u pobedi odvikla da — stoji èvrsto! O voljo, prepreko svake potrebe, ti moja preka potrebo! Oèuvaj me i saèuvaj za jednu veliku pobedu! Jednog jutra, ne dugo po povratku svom u peæinu, poskoèi Zaratustra sa svoje postelje kao manit, stade se derati strašnim glasom i mlatiti rukama, kao da leži još neko u postelji pa neæe da ustane; i toliko je odjekivao glas Zaratustrin, da su njegove zveri poplašene dotrèale, i da su iz svih peæina i jaruga, koje su bile u blizini Zaratustrine peæine, sve ptice i zverinje pobegli, leteæi, lepršajuæi se, gamižuæi, skakuæuæi, kako je god koje od svojih nagu i krila stiglo. A Zaratustra je govorio ove reèi: Izlazi, misli bez dna, iz dubine moje! Ja sam tvoj petao budilnik i ruj zorin, dremljivi crve: ustani! Moj æe te jasni kukurek veæ razbuditi! Odreši lance sa ušiju svojih, pa slušaj! Ja hoæu da progovoriš! Ovde je groma dosta da bi i grobovi mogli proèuti! Otrljaj san, i sve što je brljivo i razroko, iz oèiju svojih! Slušaj i oèima svojim što æu ti reæi: jer glas moj isceljuje i sleporoðenèad. Kad se jednom razbudiš, ostaæeš mi budna veèito. Nije moj obièaj, da budim prababe iz sna, pa da ih onda pustim da — dalje spavaju! Ti se mièeš, protežeš, stenješ? Neæu da mi stenješ — nego da govoriš! Zaratustra te zove, bezbožnik Zaratustra! Ja, Zaratustra, zatoèenik života, zatoèenik patnje, zatoèenik kruženja — zovem tebe, moju najdublju, bez dna, misao! Ti dolaziš, — ja te èujem! Bezdana moja progovara, krajnju dubinu svoju izvrnuo sam na videlo! Pruži ruku — — ha! Tek što je Zaratustra izgovorio ove reèi, stropošta se na zemlju kao mrtvac, i ostade dugo tako. A kad je opet došao k sabi, bio je bled i drhtao je, i osta ležeæi, i ne htede zadugo ništa da jede niti da pije. To ga je tako držalo sedam dana; a njegove zveri ne napuštahu ga ni danju ni noæu, osim šte je orao pakatkad izletao po hranu. Što bi naotimao i doneo, to je metao Zaratustri na postelju: tako da je naposletku Zaratustra ležao meðu samim žutim i rumenim zrnjem, grožðem, šipkovima od ruža, mirisavim biljem, i šišarkama od jela. A kraj nogu njegovih ležala su ispružena dva jagnjeta, koje je orao s teškom mukom oteo od njihovih pastira. Naposletku, posle sedam dana, uspravi se Zaratustra na svojoj postelji, uze u ruku jedan šipak od ruže, omirisa ga, i miris mu goðaše. Tada su mislile njegove zveri da je došlo doba da s njime govore. »O Zaratustra, rekoše, evo veæ sedam dana kako ležiš tu, sa sklopljenim oèima: zar se neæeš najzad opet diæi na noge? Izaði napolje iz peæine svoje: svet te išèekuje, kao gradina. Vetriæ se igra teškim mirisima, koji hoæe k tebi; i svi potoèiæi hteli bi da trèe za tobom. Sve travke žude za tobom, dok si ti sedam dana osamljen opstao, — izaði napolje iz peæine svoje! Sve tvari hoæe da budu tvoji leènici! Je li ti možda došlo kakvo novo saznanje, nesvarljivo i teško? Kao zamešano testo ležao si, i duša se tvoja razlila i rastuæi poèela da prelazi sve ograde svoje. Mnogo me osvežava kad æeretate: gde se æereta, tu veæ leži svet preda mnom kao gradina. Koliko je prijatno što postoje reèi i glasovi: zar nisu reèi i glasovi dúge i zamišljeni mostovi izmedu onog što je za navek rastavljeno? Svakoj duši pripada drugi svet; za svaku je dušu svaka druga duša jedan »drugi svet«. Izmeðu onoga što je najsliènije jedno s drugim vara izgled ponajlapše; jer preko najmanje provalije najteže je preæi. Za mene — kako može da ima nešto što je van mene? Ali mi na to zaboravljamo kad glasom dolazi do nas; kako je to lepo, što zaboravljamo! Zar nisu stvarima dati na dar imena i glasovi da bi stvari èoveka razonodile? Govor je odista vrlo lepa ludorija; njime èovek igrajuæi prelazi preko svih stvari. Kako su prijatni svaki razgovor i svaka laž glasova! S pomoæu glasova igra ljubav naša po šarenim dugama. Sve ide, i sve se opet vraæa; veèno se kotrlja toèak biæa. Sve umire, i sve opet procveta; veèno juri napred godina biæa. Sve se krha, i sve,se opet sklapa; veèno se zida ista kuæa biæa. Sve se rastaje, i sve se opet sastajuæi zdravlja; veèno veran sebi ostaje prsten biæa. U svakom trenutu poèinje biæe, oko svakog ovde obleæe lopta tamo. Kriva je staza veènosti. « — — O vi lakrdijaši, i verglaši! Ali ja sam mu odgrizao glavu i ispljuvao je iz sebe. A vi, — od toga veæ naèiniste pesmu za svoju sviralu? Ja pak ležim evo, još umoran od onog odgriza i ispljuvaja, još bolan usled sopstvenog spasenja. I vi ste sve to gledali? O zveri moje, zar ste i vi svirepi? Da li ste hteli da vidite veliki bol moj, kao što,to ljudi èine? Jer èovek je najsvirepija životinja. Ono pri èemu se on dosad na zemlji ponajbolje oseæao, to su žalosne igre, barabe s bikovima, i razapinjanja na krst; a kad je pronašao, pakao, zaista vam kažem, to mu je bilo nebo na zemlji. Kad veliki èovek povièe od bola : — brže bolje dotrèi do njega mali; a jezik mu visi iz usta od radoznalog uživanja. On pak naziva to svojim »sažaljenjem«. Mali èovek, naroèito ako je pesnik — kako vredno optužuje život reèima! Poèujte ga, ali ne preèujte ono uživanje što izviruje iz sveg optuživanja! Takve tužioce života: njih savlada život dok zatrepæe okom. »Ti si zaljubljen u mene, govori žena bezoèna; poèekaj malo, još nemam vremena za te. « Prema samom sebi èovek je najsvirepija životinja. Kad svih onih koji se nazivaju »grešnici« i »krstonosci« i »isposnici«, ne preèujte ono sladostrasno uživanje što izviruje iz tog tuženja i optuživanja! A ja sâm — da li ja hoæu ljude ovim da optužujem? Ah, zveri moje, samo sam to jedno dosad nauèio, da je èoveku potrebno ono što je najgore na njemu da bi mu bilo najbolje, — — da u onom što je najgore leži najbolja snaga njegova, i najtvrði kamen za onoga koji najviše zida i stvara; i da èovek mora postati bolji i gori: Nije u tome bio krst na koji sam razapet, što sam znao da je èovek zao, — nego sam ja vikao iz sveg grla, kako još niko vikao nije: »Ah, zašto je ono što je najgore na njemu tako odviše malo! Ah, zašto je ono što je najbolje na njemu tako odviše malo! « Velika zasiæenost èovekom — ona me je davila i ona mi se beše spustila u ždrelo: i ono što je vraè prorekao: »Sve je isto, ništa se ne isplaæuje, znanje davi«. Dug jedan suton hramao je preda mnom, jedna na smrt umorna i smræu opijena rastuženost, koja mi je zevajuæi govorila. »Veèno se vraæa èovek kojega si sit, mali èovek« — tako je zevala moja turobnost, vukuæi nogu za sobom i ne moguæi zaspati. U peæinu mi se pretvori zemlja èovekova, grudi joj upadoše u nju, a sve živo postade za me ljudska trulež i ljudske kosti i trošna prošlost. Uzdisaji moji sedeli su na svima ljudskim grobovima i ne mogahu se više podiæi; uzdisaji moji i pitanja moja úkahu i kukahu i lutahu i tužahu, danju i noæu: — »ah, èovek se veèno vraæa! Mali se èovek veèno vraæa! « Nage sam ih video jednom oboje, najveæega èoveka i najmanjega èoveka: odviše sliène jednog drugome, — odviše èoveèanskog još i najveæega medu njima! I veèno vraæanje i najmanjeg! A njegove zveri ne dadoše mu tad da dalje govori. »Ne govori dalje, od bolesti izbavljeni! Idi napolje k ružama i pèelama i jatima golubova! A pre svega idi ka pticama pevaèicama: da nauèiš od njih pevati! Treba da pevaju oni koji su na putu ozdravljenja; a zdravi neka govore. Ako se zdrav i zaželi pesama, on druge pesme želi nego onaj koji se izbavlja od bolesti. « — »O vi lakrdijaši i verglaši, zaæutite veæ jednom! Kako vi dobro znate, šta sam kao utehu pronašao sam sebi za sedam dana! Da moram opet da pevam, — tu sam utehu pronašao sebi, i taj put k ozdravljenju: da li æete i od toga opet naèiniti odmah pesmu za sviralu? « »Ne govori dalje, odgovoriše mu ponovo njegove zveri; bolje još, ti od bolesti izbavljeni, napravi prvo i udesi sebi jednu sviralu, jednu novu sviralu! Za tvoje nove pesme trebaju i nove svirale. Pevaj i odjekni kao grom, o Zaratustra, leèi dušu svoju pesmama novim: da bi mogao nositi veliku sudbinu svoju, koja još nijednog èoveka sudbina bila nije! Jer zveri tvoje dobro znaju, o Zaratustra, ko si ti i ko treba da budeš: èuj, ti si uèitelj veèitog vraæanja svega na svetu — to je odsad tvoja sudbina! To što ti kao prvi treba da širiš ovaj nauk, — kako da takva velika sudbina ne bude i najveæa opasnost tvoja i bolest! Èuj samo, mi znamo èemu ti uèiš: da se sve na svetu veèno vraæa, i mi s njim, i da smo mi veæ veèno puta bili na svetu, i sve sa nama. Ti uèiš, da postoji jedna velika godina postajanja, jedna èudovišna velika godina: kao sat sa peskom mora ona uvek iznova da se okrene, da bi ponovo proticala i protekla: — — tako da su sve te godine ravne jedna drugoj, u najveæemu i u najmanjemu, i isto tako da smo mi u svakoj velikoj godini ravni sebi samima, u najveæemu i u najmanjemu. I kad bi ti sad hteo da umreš, o Zaratustra, èuj samo, mi i to znamo kako bi ti tad sebi samome govorio: — ali te zveri tvoje mole, da još ne umreš! Ti bi govorio, bez drhtanja u glasu, naprotiv lakše dišuæi od blaženstva jer bi se tad skinuli sa tebe veliki teret i velika zamuka, ti najveæi strpljivèe! I duše su smrtne kao i tela. Ali æe se vratiti èvor uzrokâ u koji sam zamršen, — on æe me opet stvoriti! Sâm ja spadam meðu uzroke veènog povraæaja. Ja æu opet doæi, sa ovim suncem, sa ovom zemljom, sa ovim orlom, sa ovom zmijom — ne u novi život ili bolji život ili slièan život: — ja æu veèno opet dolaziti u ovaj i isti život, u najveæemu i u najmanjemu, da opet uèim o veènom vraæanju stvari, — — da opet govorim reè o Velikom podnevu zemaljskom i ljudskom, da opet objavljujem ljudima dolazak natèoveka. Ja rekoh reè svoju, ja se evo razbih o svoju reè: tako hoæe moj veèiti udes —, kao glasnik propadam i nestaje me! Kucnuo je èas evo, da onaj koji pada sebe sam blagosilja. Tako se — svršava pâd Zaratustrin. « — Kada su zveri ove reèi izgovorile, zaæutale su, èekajuæi da im Zaratustra nešto prozbori: ali Zaratustra nije èuo da su zaæutali. Nego je ležao mirno, sa zatvorenim oèima, kao neko koji spava, iako nije spavao, jer je baš bio u dogovaranju sa dušom svojom. A zmija i orao, kad su ga videli tako mirna i æutljiva, poštujuæi veliku tišinu oko njega, pažljivo se digoše i odoše. O dušo moja, izbavio sam te iz svih uglova, išèistio te od sve prašine, pauèine, i pomrèine. O dušo moja, sprao sam sa tebe mali stid i vrlinu sitnièarsku, i nagovorio te da naga stojiš pred oèima sunèevim. Burom koja se zove »duh« duhnuo sam po uzburkanim valima tvoga jezera; duvom svojim odgonio sam sve oblake, zadavio sam èak i dželata koji se zove »greh«. O dušo moja, dao sam ti pravo, da kažeš Ne kao što to kaže bura, i da kažeš Dâ kao što vedro nebo govori Dâ: mirna kao svetlost stojiš ti i prolaziš kroz sred odricanja burnih. O dušo moja, dao sam ti natrag slobodu nad onim što je stvoreno i nad onim što nije stvoreno: i ima li koga još da poznaje, kao što poznaješ ti, slatko uživanje u onom što æe doæi? O dušo moja, nauèio sam te preziranju, koje ne dolazi kao što dolazi crvotoèina; velikom preziranju, koje je puno ljubavi, i koje najviše ljubi ono što najviše prezire. O dušo moja, nauèio sam te da uveravaš, tako da i sami razlozi budu uvereni u ono što ti kažeš: kao sunce, koje ume da uveri more da treba da se diže k njemu u visinu. O dušo moja, skinuo sam s tebe svako pokoravanje, kolenopriklanjanje i udvaranje; ja sâm nadenuo sam ti ime »prepreka potrebâ«, i »sudbina«. O dušo moja, davao sam ti nova imena i šarene igraèke, nazivao sam te »sudbinom« i »obuhvatom sviju obuhvataja« i »neraskidnom vezom svega vremena« i »azurnim zvonom«. O dušo moja, zemaljsko carstvo tvoje pojio sam svakom mudrošæu, svim vinima novim, i svim prastarim jakim vinima mudrosti. O dušo moja, oblivao sam te svakim suncem i svakom noæi i svakim æutanjem i svakom èežnjom: — tako da si mi rasla kao èokot vinove loze. O dušo moja, prebogata i teška stojiš ti sad, kao èokot vinove loze sa nabreklim vimenirna, i nabubrelim mrko-zlatnim grozdovima: — — nabubrenim i pogurenim usled sreæe tvoje, oèekujuæi u izobilju, i sramežljiva još sa èekanja svoga. O dušo moja, nema nigde više duše koja bi bila punija ljubavi, i koja bi mogla više da zahvati i više da obuhvati! Gde su još buduænost i prošlost bliže jedna drugoj nego u tebe? O dušo moja, sve sam tebi dao, i dajuæi tebi moje se ruke isprazniše: — a sad! Sad se ti okreæeš meni, i kažeš mi s osmehom a tako tužno: »Ko od nas dvoje treba da kaže hvala? Zar nije davanje potreba za davanjem? Zar nije primanje — primanje iz sažaljenja? « — O dušo moja, ja razumem tužni osmeh tvoj: prebogatstvo tvoje pruža sad ruke pune èežnje! I odista, o dušo moja! Ko bi mogao da vidi osmeh tvoj a da se ne topi u suzama? I sami anðeli tope se u suzama od predobrote osmeha tvog. Dobrota i predobrota tvoja neæe da tuguju i da plaèu: pa ipak, dušo moja, èezne osmeh tvoj za suzama, i uzdrhtala usta tvoja za jecanjem. »Zar nije svako plakanje tugovanje? A svako tugovanje optuživanje? « Tako govoriš ti sama u sebi, i stoga se ti, o dušo moja, radije osmehuješ nego što bi izlila jad svoj; — u groznim suzama izlila jad svoj nad obiljem svojim nad svom žudi èokota za vinogradarem i za nožem njegovim! Ali, ako neæeš da plaèeš, i da isplaèeš purpurnu žalost svoju, onda æeš morati da pevaš, o dušo moja! I odista, veæ odiše dah tvoj pesmama buduænosti, — — veæ si usplamtela i sanjaš, veæ piješ žedno iz svih bunara utehe punih dubokih odjeka, veæ poèiva tuga tvoja u blaženstvu pesama buduænosti! O dušo moja, evo sam ti sve dao, i poslednje što sam još imao, i dajuæi ti isprazniše se sve ruke moje: — to što sam ti rekao da pevaš, eto, to je bilo poslednje što sam još imao! Što sam ti rekao da pevaš, reci sad samo, reci: ko od nas treba sad — da kaže hvala? A ostavi mene da zahvaljujem! »U oko tvoje zagledao sam nedavno, o živote: zlato videh gde sija u oku tvome dubokom kao noæ, — srce mi presta kucati od tog slatkog uživanja: — zlatan èun videh gde sija na noænim vodama, ljuljaška od zlata, koju bi vali zagnjurivali, zapljuskivali i opet otkrivali! Na nogu moju, žudnu za igrom, bacio si pogled, nasmejan upitan nagovoran ljuljuškav pogled: Dvaput samo okrenuo si svoje daire malim ruèicama — a veæ je noga moja poklekla od žudi za igrom Pete na nogama mojim digoše se u vis, prsti sluktahu, da te èuti mogu: jer igraèevo je uho — u prstima od nogu! Priskoèih do tebe: ali ti ustuknu trkom ispred mene: i na mene suknu jezik kose tvoje vetrom povijene! Odskoèih od tebe i od tvojih zmija: i ti veæ zastade, s pola lica k meni, a iz oka želja ti izbija. Krivim pogledima — uèiš me iæi krivim putevima; na krivim putevima uèi se noga moja — podlostima! Bojim te se blizu, volim daleko od sebe; svojim me bežanjem mamiš, svojim traženjem okivaš: — ja patim, ali šta ne bih rado prepatio za tebe! Kad hladnoæom stežeš, i mržnjom zaludiš, bekstvom bolje veže, podsmehom — uzbudiš: — ko da te ne mrzi, velika veziljo, sve èvršæe steziljo, svud s nama hodiljo, u svemu vodiljo! Ko da te ne voli, tebe milu, èednu, uvek èilu, lakokrilu, bezazlenu a grešnu! Kuda me vuèeš sad, ti nenamire i nezamore? A sad opet bežiš od mene, ti slatki vetropire i bezobzire! Ja igram za tobom, i idem za tobom, zvan il' nezvan. Ili bar prst jedan! Zalutaæemo, ja vidim peštere i šiprag oko nas svud! Šalu sa mnom zbijaš? Od psa li nauèi da kevæeš i zavijaš. Keziš na me zubiæe svoje bele, zdrave; buljiš u me oèi ljute iz grive kudrave! U divljem plesu preko drvlja i kamenja; ja sam lovac, — šta si, divokoza moja ili hrt moj ti? Plesaèice divlja, da si brza znam! U skoku sam eto pao sam! I k tebi vapim sad, obesna, smiluj se, o smiluj! Rado bih išao s tobom — po lepšim stazama, èuj! Gle janjce onde, i sunce na smiraju: kako bi lepo bilo spavati tu, dok pastiri sviraju? Zar si toliko umorna? Poneæu te ja, samo æu ti ruke sklopiti! A jesi li žedna, — ja imam nešto, ali se bojim neæeš hteti popiti — — O ta prokleta okretna spretna zmija i šindivila! Gle, na licu mom rumene mrlje kazuju da je tu bila! Al' odsad drugi nek bude budala i pastir tvoj, da gleda kud se vereš! Dosad sam tebi ja, veštice, pevao, odsad æeš meni ti da se — dereš! Po taktu moga bièa igraæeš i vikati da svak èuje! Da nisam zaboravio biè? Na to mi život ovo odgovori, držeæi pri tome zapušene male uši: »O Zaratustra! Ne šviækaj tako strahovito tim svojim bièem! Ta ti znaš da graja ubija misli, — a baš mi dolaze tako nežne misli. Mi smo oboje prave i dobrièine i štetoèine. S one strane dobra i zla našli smo mi naše obeæano ostrvo i našu zelenu livadu — samo nas dvoje! Veæ zato treba da smo dabri jedan prema drugom! Pa ako se i ne volimo baš iz temelja — zar se mora biti kivan na nekoga, kad se ne voli iz temelja? A da sam dobar prema tebi, pa èesto i suviše dobar, to ti znaš: uzrok je tome, što sam surevnjiv na mudrost tvoju. O, ta sumanuta stara budala mudrost! Ako bi ikad mudrost tvoja pobegla od tebe, ah! « Zatim se život zabrinuto obazre iza sebe i oko sebe, pa reèe polako: »O Zaratustra, ti mi nisi dosta veran! Ti me ne voliš ni blizu toliko koliko kažeš da me voliš; ja znam da ti smišljaš da me skorim ostaviš. Ima jedno staro teško vrlo teško zvono: brujanje se njegovo èuje noæu gore do u tvoju peæinu: —— kad ti èuješ kako to zvono otkucava ponoæ, onda ti izmedu jedan i dvanaest na to misliš — — ti na to misliš, o Zaratustra, znam ja dobro, kako bi me skorim ostavio! « —»Da, odgovorih ja okolišeæi, ali ti i to znaš. »Ti to znaš, o Zaratustra? To ne zna niko. »To ponoæ tiha k tebi prilazi! »Iz duboka sna — Èetiri! »Budim se ja, i svest mi silazi: — Pet! »Dubok je svet, bez dna, Šest! »Dublji nego Dan što zna. »Dubok je njegov jad —, Osam! »Radost još dublja nego vaj: Devet! »Jad kaže: Proði sad! »A radost: Veèno traj —, Jedanaest! »Veèno traj, i veènost daj! Ako sam prorok i pun onog proroèanskog duha koji hodi po visokom grebenu izmedu dva mora, — hodi kao težak oblak izmeðu onoga što je bilo i onoga što æe biti, — dušmanin zaparnim nizinama, i svemu što je umorno te niti može da umre niti da živi: u mraènim grudima svojim spreman da sevne, da pusti spasonosni zrak svetlosti, bremen munjama koje kažu Da, koje smejuæi se kažu Da! Jer odista, dugo mora kao teška nepogoda oko brda visiti onaj koji æe jednom da zapali luèu buduænosti! Još nikad nisam našao ženu od koje bih da imam dece, osim možda ove žene, koju volim. Jer ja te volim, o veènosti! Ako je ikada gnev moj skrnavio grobove, pomerao pogranièno kamenje, i survavao stare tablice razbijene u ponore, ako je ikada porug moj razduvao gnjile reèi, te ako sam došao kao metla za pauèine i kao vihor-vetar za zagušne kosturnice: ako sam ikada sedeo klièuæi onde gde leže zakopani stari bogovi, blagosiljajuæi i ljubeæi svet pokraj spomenika starih opadaèa sveta: — — jer ja volim i hramove i grobove bogova, ali tek kad kroz razbijene pokrove njihove gleda nebo èistim okom svojim; rado sedim na razbijenim crkvama kao trava i crveni turèinak — o, kako ne bih bio žudan veènosti, i svadbenoga prstena nad prstenima, — prstena vraæanja? Još nikad nisam našao ženu od koje bih da imam dece, osim možda ove žene, koju volim. Jer ja te volim, o veènosti! Ako je ikada dospeo do mene dah od tvoraèkoga daha, i od one nebeske nužde koja je u stanju da primora i sluèaje da igraju u kolu zvezdanom: ako sam se ikada smejao smehom tvoraèke munje, za kojom ljutito ali pokorno sleduje dugi grom dela: ako sam se ikada za božanskim stolom na zemlji sa bogovima kocke igrao, da je zemlja drhtala i krhala se i plamene reke iz dubina dahom dizala: — — jer zemlja je sto božanski, i drhæe od tvoraèkih novih reèi i od hitaca božanskih kocaka: — o, kako ne bih bio žudan veènosti, i svadbenoga prstena nad prstenima, — prstena vraæanja? Još nikad nisam našao ženu od koje bih da imam dece, osim možda ove žene, koju volim: jer ja te volim o veènosti! Jer ja te volim, o veènosti! Ako sam ikada pio punim gutljajem iz onoga bokala u kojem se penuše razni zaèini i biljke, u kojem su dobro smešane sve stvari: ako je ikada ruka moja dolila od onog što je najudaljenije onome što je najbliže, i plamena duhu, i radosti patnji, i onoga što je najgore onome što je najbolje: ako sam i sâm jedno zrnce one spasonosne soli koja uèini da se sve stvari u bokalu mešavina dobro smešaju: — — jer pastoji so koja vezuje dobro i zlo; a još i ono što je najgore dosta je dobro da zaèini i naèini poslednju penu koja æe se preliti: — o, kako ne bih bio žudan veènosti, i svadbenoga prstena nad prstenima, — prstena vraæanja? Još nikad nisam našao ženu od koje bih da imam dece, osim možda ove žene, koju volim: jer ja te volim, o veènasti! Jer ja te volim,o veènosti! Ako sam naklonjen moru i svemu što je kao more, i još ponajviše naklonjen onda kad mi ljutito protivreèi: ako ima u meni one radosti u traženju koja okreæe jedrila prema onome što je još neotkriveno ako ima u mojoj radosti moreplovaèke radosti: ako je ikada kliktanje moje kliknulo: »nestalo je obale — sad mi i poslednji okov pade s ruku — — bezgraniènost huji oko mene, daleko ispred mene sjaje se prostor i vreme, napred! « o, kako ne bih bio žudan veènosti, i svadbenoga prstena nad prstenima, — prstena vraæanja? Još nikad nisam našao ženu, od koje bih da imam dece, osim možda ove žene, koju volim: jer ja te volim o veènosti! Jer ja te volim, o veènosti! Ako je moja vrlina ígrâèka vrlina, i ako sam èesto uskakao s obe noge u zlatno i biserno ushiæenje: ako je moja zluradost nasmejana zluradost, koja raste skupa sa bokorima ruža i po lejama od ljiljana: — jer u smehu je sve zlo na okupu, ali osveštano i osloboðeno usled svoga roðenog blaženstva: — i ako su u tome moje az i ižica, da sve što je teško treba da postane lako, i svaki trup igraè, i svaki duh ptica: a zaista vam kažem, u tome jeste moje az i ižica! Još nikad nisam našao ženu od koje bih da imam dece, osim možda ove žene, koju volim: jar ja te volim, o veènosti! Jer ja te volim, o veènosti! Ako sam ikada razapinjao nad sobom tiha neba, i na roðenim krilima uzletao u roðena nebesa: ako sam igrajuæi se plivao po dubokim svetlosnim daljinama i ako je slobodi mojoj dolazila mudrost ptièija: — — a ovako zbori mudrost ptièija: »Poslušaj, nema onog što se zove gore ni onog što se zove dole! Preturaj se uokolo, van, unatrag, lakokrilèe! Pevaj, ne gavori više! Zar nisu za lakoga sve reèi laž? Pevaj, ne govori više! Još nikad nisam našao ženu od koje bih da imam dece, osim možda ove žene, koju volim: jer ja te volim, o veènosti! Jer ja te volim, o veènosti! Ah, gde su na svetu èinjene veæe ludosti nego meðu milosnima? I šta je na svetu zadavalo više patnje nego ludost milosnima? Teško svima koji imaju ljubavi, ako nemaju još i visine koja nadvisuje njihovu samilost! Ovako mi jednom govoraše ðavo: »i Bog ima svoj pakao: to je ljubav njegova prema ljudima«. A nedavno, èuh ga gde reèe ovo: »Bog je mrtav; Bog je umro od svoje samilosti prema ljudima«. Žrtva od meda— I opet prolažahu meseci i godine preko Zaratustrine duše, a on se na to ne osvrtaše; ali mu kosa osede. Jednoga dana, dok je sedeo na jednom kamenu pred svojom peæinom, i tiho gledao u daljinu — a otud se baš izgleda na more, preko izvijenih provalija —, obilažahu njegove zveri zamišljene oko njega, i najzad stadoše pred njega. »O Zaratustra, rekoše, da li ti to izgledaš sreæu svoju? « — »Šta je stalo do sreæe, odgovori on, odavno veæ ne težim ja za sreæom, nego težim za delom svojim. « — »O Zaratustra, progovoriše ponovo zveri, ti to kažeš kao neko koji pliva u izobilju dobroga. Zar ne ležiš ti posred nebesnog plavetnila jezera od sreæe? « — »Šaljivci jedni, odgovori Zaratustra smešeæi se, dobro li izabraste poreðenje! Ali vi dobro znate da je moja sreæa teška, a ne kao kolebljivi talas vodeni: potiskuje me a ne mièe se od mene, i pritiskuje me kao istopljena smola. « — Na to obilažahu opet zveri zamišljene oko njega, i stadoše tad ponovo pred njega. »O Zaratustra, rekoše, otuda dakle postaješ sâm ti sve žuæi i zagasitiji, iako tvoja kosa poèinje da sedi i dobija izgled lana? Ta pogle samo, ti si seo posred smole svoje! « — »Šta to kažete, zveri moje, reèe Zaratustra i smejaše se, odista, grešio sam dušu govoreæi o smoli. Kao sa mnom sad, tako je sa svakim plodom kad sazre. To je med u žilama mojim što èini krv moju gušæom i dušu moju tišom. « — »Biæe da je tako, o Zaratustra, odgovoriše zveri priljubljujuæi se uza nj; ali ne bi li se danas popeo na koje visoko brdo? Zrak je èist, i danas se može videti od sveta više nego ikad. « — »Dobro, zveri moje, odgovori on, vaš je savet izvrstan i govori mi iz duše; hoæu da se popnem danas na kakvo visoko brdo! Ali pobrinite se, da mi tamo bude pri ruci meda, žutog i belog, slatka, ledena i sveža zlatnog meda iz saæa. Jer znajte, hoæu gore da prinesem žrtvu od meda. « — A kad je Zaratustra bio gore na visini, posla kuæi zveri koje ga dopratiše, i uveri se da je ostao sam — tada se nasmeja od sveg srca, pogleda uokolo i progovori ovako: Što sam govorio o prinošenju žrtve i o žrtvi od meda, bilo je tek lukavstvo moga govora i, odista, potrebna ludost! Ali ovde na visini veæ smem slobodnije govoriti nego pred usamljenièkom peæinom, i pred usamljenièkim domaæim zverima. Ja rasipam što god mi se daruje, ja rasipnik sa tisuæu ruku: kako bih to još — žrtvom nazvao! A što sam iskao meda, to sam u stvari iskao mamac i slatke sluzi, na što se oblizuju i gunðavi meðedi, i æudljive durljive ptice zloslutnice: — najbolji mamac, koji treba lovcima i ribolovcima. Jer ako je svet kao neka mraèna šuma puna zverinja, i vrt naslada za sve divlje lovce, meni izgleda on još pre i više kao prebogato more, bez dna, — prepuno šarenih riba i rakova, kojeg bi se i sami bogovi zaželeli, da bi postali po njemu ribari i lovci mrežama: tako je bogat svet udesima, velikim i malim! Poglavito svet ljudi, more ljudi: — u njega bacam evo svoju zlatnu udicu, s reèima: otvori se, ljudski ambisu! Otvori se, i izbaci mi amo ribe svoje i svoje ruse rakove! Najboljim mamcem svojim hoæu da namamim danas najèudesnije ljudske ribe! Jer ja sam to, sav i od iskoni; vuèem, privlaèim, izvlaèim navlaèim i navijam, — izvijaè, navijaè i vaspitaè, koji nije uzaman sâm sebe jednom nagovarao: »Budi ono što si! « Neka doðu ljudi k meni gore: jer ja još èekam znak, da li je vreme za poslednji moj silazak; još neæu ja sam da se siðem, kao što æu morati, i da propadnem meðu ljudima. Na to èekam ovde na visokim brdima, lukav i podrugljiv, niti nestrpljivo, niti strpljivo, naprotiv, kao neko koji se i od strpljivosti oduèio, — zato što više ne »trpi«. Jer sudbina moja ostavlja mi vremena: da me nije zaboravila? Ili sedi možda u hladu kakvog velikog kamena, pa hvata mušice? Ali verujte, ja sam joj zahvalan na tome, veènoj sudbini svojoj, što me ne goni i što ne navaljuje, i što mi daje vremena da teram lakrdije i pakosti: tako da sam mogao poæi danas u ribolov na ovo visoko brdo. Je li još iko od ljudi hvatao ribe po visokim brdima? Ali, iako je ludost to što ja ovde gore tražim i radim: ipak je bolje ovako nego da tamo dole od èekanja postanem sveèan, i pozelenim, i požutim — narogušen goropadnik od èekanja, sveti leti vihor iz planina, što nestrpljivo urlièe u nizine: »Èujte me, ili æu da vas šibam bièem božijim«. Ne ljutim se ja zbog toga na takve goropadnike! Oni i moraju biti nestrpljivi, ti veliki bubnjevi, jer æe ili danas ili neæe nikad doæi do reèi! A ja i moja sudba — mi ne govorimo za danas, a ne govorimo ni za nikad: mi imamo za govor strpljenja i vremena i prevremena. Jer jednom mora doæi, i ne sme proæi mimo. Ko mora jednom doæi i ne sme proæi mimo? Naš veliki Iznenad, a to, je naše veliko daleko ljudsko carstvo, carstvo Zaratustrino od tisuæe godina. Koliko je daleko to »daleko«? Ali ipak zato stoji ono ne manje èvrsto —, i obema nogama stojim ja pouzdano na tom temelju, na jednom veènom temelju, na tvrdom prakamenju, na ovome najvišem, najtvrðem prstenju, ka kojemu dolaze svi vetrovi kao na kakvo raskršæe vetrova, pitajuæi gde su? Smej se ovde, smej se od srca, vedra, zdrava zluradosti moja! Sa visokih brda bacaj dole varljive svoje podsmehe i poruge! Namami mi varljivim sjajem svojim najlepše ljudske ribice! I što iz svih mora meni pripada, što je moje roðeno na svim stvarima — to mi ulovi, to mi dovedi amo gore: na to èekam, ja najzluradiji od svih ribolovaca. Napolje sa tobom, udièice moja! Unutra s tobom, u dubinu, mamèe sreæe moje! Kapaj najslaðu rosu svoju, meðu duše moje! Ugrizi, udice moja, za trbuh svaku crnu turobnost! Napolje, u svet, oko moje! O kolika li su mora svud oko mene, koliko se ljudskih buduænosti ukazuje na obzorju! A nada mnom — kakva ružièasta tišina! Sedeæi tako, sa štapiæem u ruci, crtao je po zemlji sen tela svog, i premišljao je, no ne o sebi i o svojoj seni — kad ali se odjednom trže i zadrhta: jer vide uz svoju sen još jednu drugu sen. Pa kako brže pogleda oko sebe i ustade, gle, pred njim stajaše prorok, onaj isti kojega je jednom za stolom svojim nahranio i napojio, glasnik velikog umora koji uèaše: »Sve je isto, ništa se ne isplaæuje, svet nema smisla, znanje davi«. Ali se sad lik njegov bio izmenio, i kad Zaratustra zagleda u oèi njegove, srce mu ponovo zadrhta: toliko zlih obavesti i opaljenih munja igrahu na liku tom. Prorok koji je opazio šta se dešava u duši Zaratustrinoj, prebrisa rukom preko lica, kao da bi da ga zbriše; isto to uèini i Zaratustra. Pa kad su se oboje na taj naèin pribrali i osnažili, pružiše ruke jedan drugom, u znak da priznaju i pristaju da se veæ znaju. »Dobro mi došao, reèe Zaratustra, ti proroèe velikog umora, neka nisi bio uzaman nekad gost za stolom mojim i u kuæi mojoj. Jedi i pij kod mene i danas, i prosti što æe i jedan zadovoljan star èovek sedeti s tobom za stolom« — »Zadovoljan star èovek odgovori prorok mašuæi glavom: ma ko da si, ili hteo da si, o Zaratustra, došao je kraj boravku tvome ovde gore, — èun tvoj uskoro neæe više biti na suvu! « — »Zar sam ja na suvu? « — zapita smejuæi se Zaratustra. « — Zaratustra je æutao i èudio se. « - Zaratustra je još uvek æutao i osluškivao: tada zaèu dug, vrlo dug povik, koji su provalije prihvatale i dalje bacale, jer ga nijedna ne htede zadržati: tako je zloslutno odjekivao. »Nevaljali glasnièe, progovori najzad Zaratustra, to je povik za pomoæ, i povik èoveka koji dolazi zacelo iz kakvog crnog mora. Ali šta se mene tièe ljudska nevolja! Poslednji greh moj koji mi još ostade, da li znaš kako se zove? « — A tek što je bio izustio te reèi, odjeknu ponova povik, duži i oèajniji od prvog, i veæ mnogo bliže. Èuješ li, o Zaratustra? « — Zaratustra je æutao, zbunjen i uzbuðen; najzad zapita, kao neko koji okleva pred samim sobom: »Pa ko je to što me odonud zove? « »Ta ti to znaš, odgovori ljutito pretskazivaè, što se kriješ? To je viši èovek, koji te zove u pomoæ! Šta on tu traži? « — i po koži ga obli znoj. Ali prorok ne odgovaraše na strah Zaratustrin, veæ osluškivaše napregnuto da li æe èuti što iz dubine. A kad je onde dugo vremena sve ostalo mirno, obrnu pogled svoj, i vide Zaratustru gde stoji i drhæe. »O Zaratustra, prozbori tužnim glasom ti mi ne izgledaš kao neko kome æe sreæa da zavrti mozak: moraæeš poigrati, da mi se ne bi stropoštao! Ali sve i da poigraš preda mnom, i da poskoèiš svojim neobiènim skokovima, neka mi ipak niko ne pokuša reæi:'Pogle, evo ovo sad igra poslednji veseli èovek! Sreæe — otkud sreæe kod ovakvih zakopanih usamljenika! Treba li da poðem tražiti još poslednju sreæu na blaženom ostrvlju, i daleko meðu zaboravljenim morima? Ali, sve je isto, ništa se ne isplaæuje, ne pomaže nikakvo traženje, nema veæ više ni blaženog ostrvlja! « — — Tako je uzdisao pretskazivaè; ali pri poslednjem uzdahu njegovu, Zaratustra se opet razvedri i oseti pun pouzdanja, kao neko koji iz dubokog ambisa izaðe na svetlost sunèevu. I po treæi put ne! Ima još blaženog ostrvlja! O tome ti æuti, plaèljivi žalopevèe! Prestani o tome da pljuskaš, ti kišni oblaèe pred podne! Zar nisam evo veæ sav mokar od tvoje turobnosti, i pokisao kao pas? Sad æu da se stresem i da pobegnem od tebe, da bih se opet osušio: nemoj se tome èuditi! Ali ovo je ovde moje dvorište. A što se tièe tvoga višeg èoveka: neka bude! Možda je navalila na nj kakva divlja zver. On je na mome domahu: neæu da mu se tu što desi! A zaista ti kažem, kod mene ima mnogo divljih zverova. « — Rekavši to, htede Zaratustra da poðe. Tada progovori pretskazivaè: »O Zaratustra, ti si prepredenjak! Znam šta hoæeš: hteo bi da me skineš s vrata! Milije ti je još, da juriš po šumama i goniš divlje zverove! Ali šta ti to pomaže? Uveèe æeš me opet imati pred sobom, sedeæu u tvojoj roðenoj peæini, strpljivo i teško kao kakav panj — i èekaæu na tebe! A naðeš li u njoj još meda, drži samo! Jer veèeras treba da budemo oboje dobre volje, — dobre volje i puni radosti što je ovaj dan prošao! A ti sâm treba da igraš kao méda moj uz moju pesmu. Ali ti kažem, i ja — — sam pretskazivaè. Ne beše prošao još ni èitav sat otkako se Zaratustra uputio u svoje planine, kad ali vide odjedared èudan jedan pohod. Baš stazom kojom je hteo da siðe, dolažahu dva kralja, ukrašeni krunama i purpurnim pojasima, i šareni kao ptica flamingo: a pred sobom terahu natovarena magarca. »šta traže ovi kraljevi u mome carstvu? « govorio je Zaratustra zaèuðen u srcu svom, i hitro se sakri iza jednog žbuna. A kad kraljevi dospeše do njega, reèe on poluglasno, kao neko koji sâm sa sobom govori: »Èudno! Kako se to slaže? Dva kralja vidim — a samo jednog magarca! Tad zastadoše oba kralja, s osmehom na licu pogledaše onamo otkud je glas dolazio, i pogledaše zatim jedan drugome u lice. »Tako se zacelo i meðu nama èesto misli, reèe kralj od desna, ali se ne kazuje glasno. « A kralj sleva sleže ramenima i odgovori: »To je zacelo kakav kozar. Ili je kakav pustinjak koji je predugo živeo medu stenjem i drveæem. Jer i nikakvo društvo kvari dobre navike. Zar ne od,dobrih navika? Od 'dobrog društva' našeg? Bolje je, zaista, živeti meðu pustinjacima i kozarima nego sa našim pozlaæenim lažno premazanim pukom, — mada on sebe naziva 'dobrim društvom', — mada on sebe naziva 'plemstvom'. Ali, na njemu je sve lažno i trulo, pre svega krv, hvala budi starim opakim bolestima, i još opakijim veštacima lekarima. Ponajbolji mi je danas još, i ponajmiliji, kakav zdrav seljak, grub, prepreden, tvrdoglav, izdržljiv: to je danas najotmeniji rod. Seljak je danas najbolje što ima; i rod seljaèki trebalo bi da je gospodar! Ali je danas carstvo puèine, — mene ne mogu više zavarati. A puèina, to znaèi: mešavina. Puèina-mešavina: u njoj je sve i u svima pravcima izmešano, svetac i probisvet, vlastelin i Jevrejin, i svi rodovi životinja iz kovèega Nojeva. Sve je kod nas lažno i trulo. Niko ne zna više kako se poštuje: od toga smo baš i pobegli. Sve sami sladunjavi nametljivi kerovi, koje pozlaæuje palmovo lišæe. Gušim se od gaðenja, što smo i sami mi kraljevi postali lažni, pokriveni i pretovareni starim požutelim pradedovskim bleskom, taliri koje prevræu najgluplji i najlukaviji, i svi oni koji danas kajišare s moæi! Mi nismo prvi — a moramo da izgledamo da smo: takvoga smo varanja najzad siti, ogadilo nam se. Pošli smo da se sklonimo od ološa, od svih onih drekavaca i piskaraèkih upljuvaka, od onog æiftinskog smrada, od sveg što za klasom strada, od gadnoga zadaha : — pfuj, živeti posred puèine, — pfuj, posred puèine izgledati prvi! Šta je stalo još do nas kraljeva! « — »Tvoja te stara bolest spopada, jadni brate moj. Ali priberi se, znaš da neko sluša šta govorimo. « Smesta se diže Zaratustra, koji beše otvorio i uši i oèi da èuje ovakve govore, izaðe iz svog skloništa, priðe kraljevima, i progovori: »Onaj koji sluša šta gavorite, koji rado sluša šta govorite, vi kraljevi, zove se Zaratustra. Ja sam Zaratustra, koji je nekad govorio: »Šta je stalo još do kraljeva! « Oprostite mi, zaradovao sam se kad vas èuh gde meðusobom govorite: »Šta je stalo do nas kraljeva! « A ovo je ovde moje carstvo i moje gospodstvo: »šta to vi tražite u mome carstvu? Ili ste možda vi našli uz put ono što ja tražim. « Kada to zaèuše kraljevi, udariše se u grudi i rekoše u jedan glas: »Mi smo prozreni! « Maèem ove reèi prosekao si duše naše najgušæu pomrèinu. Ti si otkrio nevolju našu, jer pogle! Njemu hoæemo da privedemo ovoga magarca. Jer najviši èovek treba da bude i najviši gospodar na zemlji. Nema veæe nesreæe u celoj ljudskoj sudbini, do kad moæni na ovoj zemlji nisu ujedno i prvi meðu ljudima. Usled toga sve postaje lažno i izopaèeno i naopako. A šta tek da se kaže, kad su oni poslednji meðu ljudima, i više životinje nego ljudi: tada sve više skaèe cena puèini, i najzad èak vrlina puèine progovara: »vidi, ja sam jedina vrlina! « — Šta to èuh? Ja sam ushiæen, i, zaista vam kažem, dobio sam volju, da naèinim na to stih: — — dabogme, stih koji neæe biti za svaèije uši. Odavna sam se veæ odvikao da imam obzira spram drugih ušiju. Ali u taj mah, dogodi se da i magarac doðe do reèi: razgovetno i zlovoljno reèe on: J-a. Prvoga leta po roðenju Spasa, Sibila pjana bez vina zavapi iz glasa: »Jaoj nama, jao! »Još nikad nije tako nisko pao »Svet! Rim posta kurva, i kurvinski stan, »Car rimski — zver, a Žid — Gospod sâm! Tim stihovima Zaratustrinim naslaðivahu se kraljevi; a kralj od desna progovori i reèe: »o Zaratustra, kako smo dobro uèinili što smo pošli da tebe vidimo! Jer dušmani tvoji pokazaše nam lik tvoj u svom ogledalu: iz njega si gledao s iskeženim licem ðavoljim, i podrugljivo: tako da smo se tebe bojali Ali to ne pomaže! Ti bi nas uvek iznova ubô u uvo i u srce svojim izrekama. Tako da najzad rekosmo: šta nas se tièe kakav izgleda! Moramo ga èuti, njega koji uèi: 'treba da volite mir kao sredstvo za nove ratove, i to više kratki mir nego dugi mir! Dobro je biti hrabar. Dobar rat osveštava svaku stvar. Kad su se ukrštali maèevi kao guje krvlju poprskane, tada su oèevi naši voleli što žive; sunce svakog primirja izgledaše im nejako i mlako, a dug mir oblivaše stidom. Kako su uzdisali, oèevi naši, gledajuæi gde po zidovima rðaju svetli maèevi! Žedni behu rata i jedni i drugi. Jer maè bi da pije krv, i blista se od žudi. « — — Dok su kraljevi govorili živo tako, i æeretali o sreæi otaca svojih, spopade Zaratustru ne mala želja da se podsmehne živosti njihovoj: jer oèevidno behu to vrlo miroljubivi kraljevi što ih tu gledaše pred sobom kraljevi sa starim i finim crtama na licu. Ali sad me jedan povik za pomoæ hitno zove, te vas moram ostaviti. Biæe èast za moju peæinu ako kraljevi hoæe da sede u njoj i da èekaju: ali, dabogme, moraæete dugo èekati! Nego šta to mari! Gde se može danas bolje naviæi na èekanje nego na dvorovima? I sva vrlina kraljeva, što im još preostade, — zar se ne zove danas: umeti èekati? I gle, odjedared mu prsnuše u lice jedan krik od bola, i dve kletve, i dvadeset gadnih psovki: tako da on onako poplašen podiže štap pa još i udarati stade po zgaženome. Ali se odmah zatim pribra; i srce mu se u sebi smejaše ludosti koju baš beše uèinio. »Oprosti, reèe zgaženome, koji se ljutito digao bio sa zemlje i seo, oprosti, i pre svega èuj jedno poreðenje. Kao što putnik, sanjajuæi o dalekim stvarima, na usamljenoj stazi iznenada nagazi na psa koji se izvalio na sunce: — kao što tad oboje odskoèe, i poskoèe jedan na drugog, misliš dindušmani su jedan drugome, a oboje se tek dušmanski poplašili: tako se desilo i nama. Ta zar nisu oboje — usamljenici! « — »Ma ko da si, reèe još uvek ljutito zgaženi, ti mi i sa poreðenjem svojim odviše blizu stupaš, ne samo nogom svojom! Pogle, zar sam ja pas? « — i pri tom se po diže od sedenja, i izvuèe golu ruku svoju iz moèvare. »Ma šta ti to radiš! « povika Zaratustra poplašeno, jer vide kako mnoga krv curi niz golu ruku, — »šta ti se desilo? Da te nije ujela, nesreænièe, kakva zla zver? « Raskrvavljeni se smejao, još uvek ljut. »Šta te se tièe! Ovde sam kad svoje kuæe i na svome zemljištu. Neka me pita ko god hoæe: ali ludaku mi se ne odgovara. « »Varaš se, reèe Zaratustra sažaljivo, i zadrži ga, — ti se varaš: ovde ti nisi kod svoje kuæe, nego si u mome carstvu, a tu ja neæu da se ikome šta desi. Možeš me zvati kako ti je drago, — a ja sâm onaj koji treba da sam. Ja sâm nazivam se Zaratustrom. Onamo gore vodi put ka peæini Zaratustrinoj: nije daleko, — ne bi li da kod mene vidaš rane Zlo si prošao, nesreænièe, u životu ovomu; prvo te ugrize zver, pa je zatim — zgazi èovek! « — Ali kad zgaženi èu ime Zaratustrino, preobrazi se. »Šta se to sa mnom zbi? Pijavice radi ležao sam ovde kraj ove moèvare kao ribar, i veæ mi po deseti put posisa krv iz ispružene ruke, kad ali zažedne krvi moje još lepši pijanac, sâm Zaratustra! Blagosloven ovaj dan koji me domami ka ovoj moèvari! Blagosloven najbolji i najživlji krvopija koji danas živi, i blagoslovena najveæa pijavica savesti, Zaratustra! « — Tako je govorio zgaženi; a Zaratustra se radovao njegovim reèima, i finoæi i poštovanju u njima. « »Ja sam savesni u duhu, odgovori upitani, i u stvarima duha teško da je ko stroži, uži i tvrdi od mene, osim onog od kojega sam sve nauæio, sâm Zaratustra. Bolje je ništa ne znati nego znati mnogo upola! Bolje je biti lud na svoju ruku nego mudar po tuðem mišljenju! Ja idem do dna: — šta je stalo do tog da li je ono veliko ili malo? Pedalj dna, meni je dovoljno: samo ako je tu zaista dno i tle! U pravoj svesnoj savesnosti ništa nije veliko i ništa malo. « »To si možda ti onaj što traži saznanja o pijavici? « »O Zaratustro, odgovori zgaženi, to bi bilo preogromno, kako bih se smeo toga poduhvatati! Ali, ono što znam i poznajem dobro, to je mozak pijavièin: — u tome je moj svet! A to je veruj ceo jedan svet! Oprosti što tu ponos moj iz mene progovara, ali u tome mi nema ravna. Zato sam i rekao: 'ovde sam kod svoje kuæe'. Otkada tragam veæ za tim jedinim, za mozgom pijavièinim, da mi se ljigava istina tu više ne izmigolji! Tu je moje carstvo! Moja savest u duhu traži to od mene, da jedno znam a sve drugo ne znam: gadim se svih polutana u duhu, svih maglovitih, kolebljivih, zanesenih. Gde poštenje moje prestaje, tu sam slep, i hoæu da sam slep. Ali gde hoæu da saznam, hoæu i da sam pošten, to jest tvrd, strog, tesnogrud, svirep, neumitan. To što si ti, o Zaratustra, jednom rekao: 'Duh je život koji zaseca sam u život', to me je zavelo i navelo ka tvojoj nauci. I, zaista, roðenom krvlju svojom kupio sam znanje svoje! « »Kao što se vidi«, upade mu u reè Zaratustra; jer još jednako tecijaše krv niz golu ruku savesnoga. A deset pijavica behu se zagrizle u nju. »O ti èudni èoveèe, èemu me sve uèi ovo što vidim, to jest ti sâm glavom! Ne bih možda ni smeo sasuti sve to u tvoje stroge uši! Nego, voleo bih da te opet naðem. Onamo gore vodi put ka mojoj peæini: budi noæas onde moj mili gost! Rado bih i na telu tvom popravio to što te je Zaratustra nogom gazio: mislim se, kako æu. Ali sad me jedan povik za pomoæ hitno zove, pa te moram ostaviti. « Tako je govorio Zaratustra. Tek što je Zaratustra zaobišao jednu stenu, vide, nedaleko pod sobom, na istoj stazi èoveka koji mahaše rukama kao besomuèan, i koji se najzad stropošta potrbuške na zemlju. « A kad je pritrèao k mestu gde ležaše èavek na zemlji, nade drhæuæeg starca sa unezverenim oèima; i ma koliko da se Zaratustra muèio da ga podigne i ispravi na noge sve beše uzalud. Izgledalo je èak da jadnik i ne opaža da ima koga blizu njega; naprotiv, on se osvrtaše jednako uokolo praveæi nemoæne pokrete, kao neko koga je ceo svet napustio te koji je sasvim usamljen. Najzad ipak, posle dugog drhtanja i grèenja i previjanja, stade ovako jadikovati: Ko æe me zgrejat', da li me još voli ko? Prostrt, prestravljen, samrtnik kom noge greju još — dok telom tresu groze neznane i ledni žmarci svud podilaze, — progonjen tobom, Misli! Èemu ubodi ti, tupom strelom? Opet zlurado, još nesit muka ljudskih, božanskim sevaš gromo-pogledom? Što ne ubijaš, zašto muèiš, muèiš? U tu crnu noæ šta hoæeš? Pritiskaš me, stiskaš — ha, preblizu si veæ! Slušaš gde dišem, srca mi otkucaj osluškuješ, ti ljubomorni stvore — no èemu ljubomor? Bestidni, nepoznati — kradljivèe! Šta želiš da poluèiš? Il' zar kao pas, da puzim pred tobom? Bodi samo svirepom žaokom! Al' znaj, ne pas — tek divljaè ja sam za tebe, svirepi lovèe! Reci veæ jednom, šta hoæeš sa mnom, pustahijo, ti? Reci, de, šta hoæeš, o ti nepoznati — Bože? Da išteš mnogo — ponos traži moj, i kratko — traži drugi iz mene! Zar mene — hoæeš? A muèiš me, budalo, toliko namuèi ponos moj? Daj, ljubavi — ko da me zagreje? Hodi natrag, hodi, muke sve donesi opet! Potoci suza mojih, svi k tebi teku! O, hodi, vrati se, neznani Bože moj! Poslednja — sreæo moja! »Ta stani veæ jedared! Lažljivèe iz dna duše! Ja æu ti veæ zagrejati noge, opaki èarobnièe, ja se razumem u tome kad takvima kao što si ti treba — podložiti! Ja sam samo šalu terao! To spada u zanat moj; hteo sam da tebe iskušam praveæi ovaj pokušaj pred tobom! Ali si me ti, odista, dobro prozreo! Nego i ti — dobro sam te okusio sad: ti si opor, premudri Zaratustro! Oporo udaraš ti 'istinama' svojim, batine tvoje iznudile su od mene — tu istinu! « — »Ne udvaraj se, odgovori Zaratustra još uvek uzrujan i mraèan, ti komedijasu u dnu duše! Ti si lažan: šta ti govoriš — o istini! Ti paune nad paunima, ti more sujete, šta si to izigravao preða mnom, opaki èarobnièe, šta sam trebao da verujem, ko da si ti, dok si onako jadikovao? « »Isposnika duha, reèe starac, njega sam — izigravao: ti sam pronašao si nekad tu reè — — pesnika i maðionika, koji se najzad okreæe protiv sama sebe duhom svojim, preobraženoga koji se smrzava usled zle svesti i savesti svoje. I priznaj samo: je li da je dugo trajalo, o Zaratustra, dok si prozreo veštinu moju i laž moju! Ti si verovao da mi je do nevolje dok si mi držao glavu obema rukama, — — èuo sam gde se vajkaš:,odviše su ga malo voleli, odviše malo voleli! « »Biæe da si ti prevario veæ i obazrivije nego što sam ja, reèe Zaratustra oporo. Ja se ne èuvam od varalica, ja moram biti bez obazrivosti: tako ište udes moj. Ali ti — ti moraš da varaš: toliko te poznajem! Ti moraš uvek biti dvosmislen, trosmislen, èetvorosmislen, petosmislen! I to što si mi sada priznao, nije mi bilo još ni blizu dovoljno istinito niti dovoljno lažno! Opaka varalico, kako bi ti i mogao ikako! Ti bi još i bolest svoju pokušao premazati kad bi pred lekara svog stao nag. Tako si sad baš premazivao preda mnom laž svoju kad si rekao:'Ja sam samo šalu terao! Ja te dobro providim. Ti si opèarao sve, ali ti za tebe sama ne preosta više obmanâ i laži, — ti si se sâm sebi rašèarao! Požnjeo si gadenje, kao jedinu istinu koju imaš. Nijedna reè tvoja nije više prava, prava su jedino još usta tvoja: to jest gaðenje koje se lepi oko usta tvojih. « — i zelenom munjom iz svoga pogleda ošinu Zaratustru. Ali odmah zatim izmeni se, i reèe tužno: »O, Zaratustra, ja sam sit svega, gadim se èarolija svojih ja nisam veliki, šta se tu pretvaram! Ali, ti dobro znaš — ja sam hteo da budem veliki! Hteo sam da me drže za velikog èoveka, i mnoge sam pridobio: ali ta je laž nadmašala snagu moju. Ona æe me skrhati. O Zaratustra, sve je na meni laž; ali što æu se skrhati i da æu se skrhati — to je na meni pravo! « — »Služi ti na èast, progovori Zaratustra mrko i gledajuæi dole u stranu, služi ti na èast što si hteo da budeš veliki, ali te to i izdaje. Opaki stari èarobnièe, to je na tebi najbolje i najpoštenije, i to i poštujem na tebi, što si se zasitio sebe, i što si priznao: 'ja nisam veliki'. U tome poštujem na tebi duhovnog isposnika: ma to bilo tek koliko dok si se pren'o i tren'o, taj jedan tren bio si — iskren. Ali reci, šta tražiš tu po mojim šumama i gudurama? I kad si legao da meni prepreèiš put, u kakva si to iskušenja hteo da me dovedeš? « — Tako je govorio Zaratustra, a u oèima mu se blistaše vatra. Stari èarobnik æutaše neko vreme, pa onda reèe: »Zar sam te ja iskušavao? Ja samo — kušam, tražim. O Zaratustra, kušao sam da naðem jednog prâvog, pravog, jednostavnog, jednosmislenog èoveka, èoveka skroz poštena, sud mudrosti, svetitelja po saznanju, jednog velikog èoveka! Ta zar ne znaš, o Zaratustra? « — I tu nasta dugo æutanje medu obojicom; a Zaratustra se? Zatim vraæajuæi se sabesedniku svome uhvati èarobnika za ruku i sušta uètivost i opreznost progovori i reèe: »Neka bude! Eno onamo gore vodi put, tamo je peæina Zaratustrina. U njoj pokušaj tražiti onog koga bi da naðeš. Za savet zapitaj zveri moje, orla moga i zmiju moju: oni neka ti pomognu tražiti. A peæina je moja velika. Ja sâm, dabogme — ja još ne videh velikog èoveka. Što je veliko, za te je danas nezgrapno i oko najfinijih. Jer mi živimo u carstvu puèine. Mnogoga sam veæ video kako se razmahuje i nadahnjuje, a narod vièe: 'Gledajte, eto velikog èoveka! Najzad izaðe iz njega vazduh. Najzad prsne žaba koja se odviše naduvala: iziðe vazduh iz nje. Naduvenoga u trbuh ubosti, to je po mom mišljenju, lepa zabava. Današnjica pripada puèini: ko tu još zna šta je veliko šta malo! Ko bi još tu sreæno i s uspehom tražio velièinu! Jedino ludak: jer ludaci imaju uspeha. Ti tražiš velike ljude, ti èudni ludaèe? Ko te nauèi tome? Zar je danas tome doba? O opaki kušitelju, zašto hoæeš — da me iskušaš? « — — Tako je govorio Zaratustra, umiren u duši, i ode dalje svojim putem smejuæi se. »Teško meni, govoraše u srcu svom, evo ovde zakukuljene turobnosti, a èini mi se da je od roda sveštenièkog: šta traže ti ljudi u mome carstvu? Tek što sam umakao ispred jednog èarobnika, zar veæ drugi jedan maðionièar da mi prepreèi put, — — budikakav veštac koji baje blagosiljajuæi, mraèan èudotvorac po milosti božijoj, miropomazan opadaè sveta, da ga ðavo nosi! Ali da, ðavo nikad nije na mestu onde gde bi mu bilo mesto: uvek doðe dockan, taj prokleti patuljak i-bogalj! « — Tako je proklinjao Zaratustra nestrpljiv u srcu svom, premišljajuæi kako bi se negledajuæi na onu stranu, provukao pokraj crnog èoveka: ali gle, desi se drukèije. Jer baš u isti èas opazio ga veæ beše èovek koji je tu sedeo; i kao neko kome se dogodila nenadana sreæa poskoèi na noge i poðe pravo k Zaratustri. »Ma ko bio, o putnièe, reèe, pomozi jednome zabludelom koji traži, jednome staru èoveku kojemu bi se ovde moglo što desiti! Ovaj mi je svet ovde tuð i dalek, a èuo sam i divlje zveri gde rièu; onaj pak koji bi me mogao zaštititi, njega više nema. Ja sam tražio poslednjeg pobožna èoveka, jednog svetitelja i isposnika koji u šumi svojoj jedini još nije ništa èuo o onome što zna danas ceo svet. « »Šta zna danas ceo svet? Možda to, da ne živi više stari bog, u koga je ceo svet nekad verovao? « »Baš to, odgovori starac žalostivo. A ja sam služio tome starom bogu do poslednjeg èasa njegova. I sad sam evo ostao bez službe, bez gospodara, a ipak ne slobodan, i ni za èasak više veseo, osim možda u uspomenama. Zato sam se popeo na ove planine, da bih najzad priredio sebi opet svetkovinu kao što pristoji jednome starom papi i crkvenom ocu: jer znaj, ja sam poslednji papa! A eto, sad je i on mrtav, najpobožniji èovek, onaj svetitelj u šumi koji je neprekidno pesmom i mumlanjem hvalio boga svog. Njega sama ne naðoh više kad naðoh kolibu njegovu, — ali dva vuka u njoj, i oni narikahu za njim — jer sve su životinje njega volele. I ja tad pobegoh. Zar sam dakle uzaman dolazio u ove šume i bregove? I ja se odluèih tad u srcu svom da potražim drugog nekog, najpobožnijega meðu svima onima koji ne veruje u boga —, da potražim Zaratustru! « Tako govoraše starac i posmatraše oštrim okom onoga koji pred njim stajaše; a Zaratustra dohvati ruku staroga pape, i razgledaše je dugo s udivljenjem. »Vidi, preèasni, reèe tad, koliko lepa i duga ruka! To je ruka onoga koji je uvek delio blagoslov. A sada ona drži onoga koga tražiš, mene, Zaratustru. Ja sam, bezbožnik Zzražustra, koji govori: ima li ko bezbožniji od mene, da bih se radovao ako æe me pouèiti? « — To reèe Zaratustra, i pronicaše svojim pogledom u misli i primisli staroga pape. Najzad ovaj otpoèe: »Ko je njega najviše ljubio i imao, taj ga je sad najviše i izgubio : — — vidi, svakako sam ja sad od nas dvojice veæi bezbožnik? Ali ko bi se mogao tome radovati! « — »Ti si mu služio do posletka, pitaše Zaratustra zamišljeno, posle duboka æutanja, ti onda znaš, kako je umro? Je li istina ono što kažu, da ga je sažaljenje udavilo, — da je video gde èovek leži razapet na krstu, pa to nije mogao da podnese, da je ljubav prema èoveku postala za njega pakao pa onda najzad i smrt? « — Ali stari papa ne odgovaraše, nego je gledao plašljivo u stranu, sa bolnim i namrštenim izgledom na licu. »Neka ga, sreæan mu put, reèe Zaratustra posle duga razmišljanja, gledajuæi još jednako starome èoveku pravo u lice. Neka ga, sreæan mu put, — njega nema više. Pa iako ti služi na èast što za tim mrtvacem samo dobro govoriš, ipak ti znaš isto tako dobro kao i ja, ko je on bio; i da je išao èudnim putevima. « »Kad govorimo ovako u tri oka, reèe veselije stari papa a bio je na jedno oko slep , u onome što se odnosi na boga, tu sam prosveæeniji nego Zaratustra — a i smem da sam. Ljubav moja služila je njemu mnoge godine, ljubav moja išla je za svakom voljom njegovom. A dobar sluga zna sve, pa i mnogošta što gospodar njegov sam od sebe krije. Beše to jedan skriveni bog, pun tajanstvenosti. Zaista ti kažem, ni do sina nije došao drukèije do stranputicom. Na vratima vere njegove stoji brakolomstvo. Onaj koji ga slavi kao boga ljubavi, ne ceni dosta samu ljubav. Zar nije taj bog hteo da bude i sudija? A ko ljubi, taj ljubi s one strane nagrade i naplate. Dok je bio mlad, taj bog sa Istoka, bio je okoran i osvetoljubiv, i sazdao je sebi pakao za naslaðenje ljubimaca svojih. Ali je najzad ostareo, i postao mek i mlitav i sažaljiv, više slièan kakvom dedu nego ocu, a još ponajslièniji kakvoj rasklimatanoj staroj babi. Uveo, sedeo je tako u zapeæku svome, brižan zbog slabih nogu svojih, sit sveta, sit volje, i jednoga dana ugušio se u prevelikom sažaljenju svom. « »Ti stari papo, prekide ga tad Zaratustra, jesi li ti video to svojim oèima? Može biti da se tako desilo: tako, ili i drukèije. Kad bogovi umiru, oni umiru na razne naèine. Tako ili tako, tako i tako — njega više nema! On nije bio po ukusu mojih ušiju i mojih oèiju, da ne bih što gore rekao o njemu sad kad je umro. Ja volim sve što gleda vedro i govori pošteno. A on — ti to znaš, ti stari sveštenièe, bilo je u njemu neèeg kao ti što si, neèeg sveštenièkog — bio je mnogosmislen. Bio je i nerazgovetan. Koliko se samo gnevio na nas, gnevnik jedan, što smo ga rðavo razumevali! Ali, zašto nije govorio èistije? A ako su uši naše bile krive, zašto nam je dao uši koje rðavo èuju? Ako je bilo taloga u ušima našim, ko ga je metnuo u njih? Odviše mnogo nije pogaðao, taj lonèar koji nije izuèio zanat svoj. Ali, što se svetio na loncima i stvorovima svojim zato što ih nije umeo da pogodi, — to je bio greh protiv dobra ukusa. Ima i u pobožnosti dobar ukus: taj je najzad progovorio: »dole s takvim bogom! Bolje je i bez boga, bolje je na svoju ruku graditi sudbinu, bolje je biti budala, bolje je sâm biti bog! « — »Šta to èujem! Neki Bog u tebi pridobio te je za tvoju bezbožnost. Da nije baš sama pobožnost tvoja ono što ti ne da više da veruješ u jednoga boga? A tvoje æe te preveliko poštenje odvesti još i od one strane dobra i zla! Pogle samo šta tebe èeka! Ti imaš oèi i ruku i usta koji su od iskoni odreðeni da blagosiljaju. Jer, ne blagosilja se samo rukom U blizini tvojoj, iako bi ti hteo da si najveæi bezbožnik, oseæam ja potajni kâd tamjana od dugog blagosiljanja; to mi prièinjava i prijatnost i bol u isti mah. Pusti da budem gost tvoj, o Zaratustra, za jednu jedinu noæ! Nigde na zemlji ne bi mi sad bilo tako dobro kao kod tebe! Rado bih te, zaista ti kažem, sam otpratio onamo, preèasni, jer ja volim sve ljude pobožne. Ali me sad hitno zove nekud uzvik za pomoæ, pa te moram ostaviti. Dokle moje carstvo dopire, nikome se ne sme ništa desiti; moja je peæina dobro pristanište. A ponajradije bih svakoga koji je tužan postavio opet na èvrstu zemlju i na èvrsto kopno. Ali ko da tebi skine tvoju turobnost sa pleæa? Zato sam i suviše slab. Zaista ti kažem, dugo bismo èekali dok bi ti neko tvoga boga ponovo probudio. Jer taj stari bog ne živi više: taj je potpuno mrtav. Ipak je on celim putem klicao u srcu svom, i oseæao zahvalnost. »Kako mi lape stvari, reèe, darova ovaj dan, u naknadu zato što je rðavo poèeo! Na kakve èudne saputnike naiðoh! Sad æu dugo imati da žvaæem reèi njihove, kao zrelo zrnje; nasitno æe ih smrviti i samleti zub moj, dok mi ne poteku u dušu kao mleko! « — A kad staza skrenu opet oko jedne stene, izmeni se odjedared predeo, i Zaratustra stupi u carstvo smrti. Crne su i crvene vrleti stršile tu u vis: ni travke, ni drveta, ni ptièijieg glasa. Jer to beše dô od koga se klonjahu sve životinje, i grabljive životinje; samo jedna vrsta gadnih gojaznih zelenih zmija pod starost su dolazile ovamo, da tu umru. Zato su taj dô pastiri zvali, Zmijska smrt. Zaratustra utonu tad u crne uspomene, jer mu se uèini da se veæ jednom desio u ovome dolu. Mnoge teške misli ophrvaše mu duh: tako da je išao sve lakše i lakše, i naposletku stade. Tada vide, otvorivši oèi, nešto što na putu seðaše, otprilike kao èovek a ipak ne kao èovek, nešto što se ne dâ iskazati. I jednim mahom spopade Zaratustru veliki stid zato što je tako nešto sagledao oèima: pocrvenevši èak gore do bele kose svoje, obrnu pogled, i podiže nogu da napusti to pogano mesto. Ali tad zašumori mrtva pustolina: iz tla stade da kulja nešto zagušeno i zapenušeno, kao kad se u noæi guši i penuša voda kroz zapušene cevi; i naposletku pretvori se u èoveèiji zbor i govor: — a ovaj je glasio ovako: »Zaratustra! Kako se sveti svedoku? Ja te mamim unazad, tu je poledica! Pazi, pazi dobro, da ponos tvoj ovde noge ne polomi! Ti misliš da si mudar, ponosni Zaratustra! De dakle, odgonetni zagonetku, ti tvrdi lomioèe oraha. De reci: ko sam ja! « — A Zaratustra, kad èu ove reèi, — šta mislite da se tad dogodilo u njegovoj duši? Spopade ga sažaljenje; i jednim mahom stropošta se, kao hrast koji je dugo odolevao mnogim drvoseèama, — pade teško, iznenadno, na ustravljenje èak i onih koji su hteli da ga obore. Ali se odmah i podiže sa zemlje, i crte mu na licu ukrutiše se. »Vidim dobro ko si, progovori tad èeliènim glasom: ti si ubica božji! Pusti me da idem. Ti nisi mogao da podneseš onoga koji je tebe video, — koji te je video uvek i skroz, ti najružniji èoveèe! I ti si izvršio osvetu nad tim svedokom! « To reèe Zaratustra, i, htede da ode; ali neiskazani stvor dohvati ga za skut od odela, i stade iznova da ga guši i da traži reèi. Ja sam pogodio koja te je sekira oborila na zemlju: Slava ti, o Zaratustra, što si opet na nogama! Ti si pogodio, ja to dobro znam, kako je onome koji je njega ubio, — ubici božijem. Sedi amo do mene, neæe biti uzalud. Kome bih išao ako ne k tebi? Ali nemoj da me pogledaš! Poštuj na taj naèin — ružnoæu moju! Mene teraju: sad si ti jedino pribežište moje. Ne mržnjom svojom, niti oružnicima svojim. Zar nisi još uvek dosad najviše terani najdalje doterali? A ko dobro tera, taj se daje lako i doterati, da sluša: — ta on ide veæ ionako — za èovekom! Nego, ispred sažaljenja njihova — — ispred sažaljenja njihova bežim ja, i hoæu k tebi da pribegnem. O Zaratustra, zaštiti me, ti poslednje pribežište moje, ti jedini koji si me pogodio — — ti si pogodio kako je onome koji je ubio njega. A ako baš hoæeš da ideš, nestrpljivèe: ne idi putem kojim sam ja došao. Taj put je rðav. Da li se ljutiš na mene što toliko srièem i narièem? Što ti dajem veæ i savete? Ali, treba da znaš, ja, najružniji èovek, ja imam i najveæe i najteže noge. Kud sam ja prošao, tu je put rðav. Ja sve puteve izgazim na mrtvo ime, i pogazim. Po tome, što si hteo proæi mimo mene æuteæi; po tome, što si pocrveneo, a to sam dobro opazio: po tome sam video da si ti Zaratustra. Svaki drugi dobacio bi mi milostinju, sažaljenje svoje, pogledom i govorom. Ali ja zato — nisam dovoljno prosjak, to si pogodio — — zato sam i odviše bogat, bogat onim što je veliko, crnim što je strašno, onim što je najružnije, onim što se nikad ne da iskazati! Tvoja sramežljivost, o Zaratustra, ukazala mi je èast! Jedva sam se iskobeljao iz navale sažaljivih — da bih jedinoga našao koji danas uèi: 'sažaljenje je nametljivo' — tebe, o Zaratustra! Ne hteti pomoæi, može da bude otmenije od one vrline koja pritrèava u pomoæ. A to je danas prava vrelina za sve male ljude, sažaljenje: oni nemaju strahopoštovanja za veliku nesreæu, za veliku ružnoæu, za veliki neuspeh. Preko svih njih prelazi pogled moj i ne staje, kao što prelazi i ne staje pogled psa preko grbina rojeva stada od ovaca. Sve su to mali punoruni dobroæudni sivi ljudi. Kao što soko prezrivo prelazi pogledom preko plitkih ribnjaka, zavaljujuæi glavu: tako prelazim ja pogledom i ne stajem preko svih tih rojeva sivih sitnih vodica i voljica i dušica. Suviše su im dugo davali pravo, tim malim ljudima: tako su im najzad dali i moæ — i sad oni uèe: 'dobro je samo ono što mali ljudi kažu da je dobro'. A 'istina', to je za njih danas ono što je govorio propovednik, koji je i sam iz njih izišao, onaj èudni svetitelj i branitelj malih ljudi koji je za sebe svedoèio: 'ja — sam istina'. Taj neskromnik odavno veæ diže krestu malim ljudima — on koji je uèio veliku zabludu, uèeæi 'ja — sam istina'. Da li je ikad tolika neskromnost dobila uljudniji odgovor? Ti se stidiš sa stida velikoga putnika; i odista, kad ti govoriš: 'od strane sažaljenja dolazi velik oblak, èuvajte se, o ljudi! Ali sâm ti — opomeni i sâm sebe da se treba èuvati sažaljenja! Jer mnogi se nalaze na putu k tebi, mnogi putnici, dvoumnici, oèajnici, utopljenici, smrzlice — Ja te opominjem da se èuvaš i mene. Ti si odgonetnuo moju najbolju, najgoru zagonetku, ko sam ja i šta sam uèinio. Ja znam sekiru koja te obara. Ali on je — morao umreti: on je gledao oèima koje sve vide, — on je video èovekove dubine i ponore, svu skrivenu sramotu i ružnoæu njegovu. Sažaljenje njegovo nije znalo za stid: on se uvlaèio i u najprljavije uglove moje. Taj najveæi radoznalac, najveæi nametljivac, najveæi milosrdnik, morao je umreti. On je uvek video mene: nad takvim sam svedokom hteo da izvršim osvetu — ili da sâm ne živim više. Bog, koji je sve video, video i èoveka: taj je bog morao umreti! Èovek ne može da podnese da takav svedok ostane u životu. « Tako je govorio najružniji èovek. A Zaratustra se podiže, i spremao se da poðe: jer je drhtao od zime do u svoju utrobu. »Neiskazani, reèe, ti si me opomenuo da se èuvam tvoga puta. Zahvaljujuæi ti na tome, ja ti preporuèujem da poðeš mojim. Pogle, onde gore stoji peæina Zaratustrina. Moja je peæina velika, i duboka, i ima mnoge uglove; u njoj æe i najskriveniji naæi sebi skriveno mestašce. A i tik uz nju ima sto jama i jazbina za ptice i zverinje što gmiže i leprša krili i skakuæe. Ti izgnanièe koji si se sâm izgnao, ti neæeš da stanuješ sa ljudima i sa ljudskim sažaljenjem? Dobro dakle, radi što i ja! Tako æeš se nauèiti èemu od mene; a samo ko radi, može da nauèi. Ali prvo i pre svega, govori sa zverima mojim! Najponosnija zver i najmudrija zver — to su taman za nas obojicu savetodavci kakvi nama trebaju! « — To reèe Zaratustra, i ode svojim putevima, zamišljenije još i laganije nego pre toga: jer on stavljaše sebi mnoga pitanja, i ne mogaše lako dati odgavora. »Kako je bedan stvor èovek! Kažu mi da èovek voli sama sebe: ah, kolika mora da je ta ljubav sama sebe! Koliko preziranja stoji njoj nasuprot! I ovaj ovde voleo je sebe, i isto tako i prezirao sebe, — veliki je ljubitelj i veliki prezritelj on za mene. Nikoga još nisam našao koji bi sebe dublje prezirao: i to je visina. Avaj, da ne beše možda to viši èovek èiji sam povik èuo? Ja volim velike prezritelje. Ali èovek je nešto što se mora prevladati. Ali iduæi sve dalje i dalje, gore, dole, pa pokraj zelenih livada, ali i preko divljih kamenih složišta, gde je pre toga zacelo kakav nestrpljiv potok legao da spava: njemu odjednom postade opet toplije i prijatnije oko srca. »Šta se to zbi sa mnom?

»Tako to govore ribe, rekao si; èemu one ne mogu doæi na dno, to je bezdno. Bio sam svirep, iz tebe teèe krv: — otkud ta hvala tvoja pijanoj svireposti mojoj? Poenta i jedne i druge situacije je da kad si slobodan niko te nece, a opet kada si u vezi nekako te gotive, imas jednu curu- druga se nudi sama.. Još jednom proslavimo gôd I berimo ruže i ljubavni plod! O pravilima Veoma su jednostavna i sastoje se u tome da bar tri muškarca sednu za komforan sto, ispod njega ubace rekvizit i oslobode kurčeve kako rekvizitu ne bio bio otežan pristup do njih. G r e II i e r, La religion etrusque, 54. Gde god je vas tu u blizini mora uvek biti mutljaga, i dosta ljigavoga, šupljeg, i ututkanog: to bi da dobije maha, da se oslobodi. Bolje bi učinio, da si rekao: »neizrecivo je i bezimeno, što mojoj duši stvara muku i slast i što je još i glad moje utrobe. Pa kad je sretnem - oči krijem. Ili, veruju li samo mucajućima? Kako je covjek sretan kad je onome sto voli lijepo sa svih strana karavani dvadesetog stoljece ovdje stizu Naida da isetamo uskim puteljkom do najblizeg vidika. U koliko mi je to za rukom poslo, neka sude vjestaci.